Талмуд
Талмуд (на хебрејском: תלמוד) је збирка расправа које су водили рабини о јеврејском праву, етици, обичајима и историји. Талмуд се састоји из два дела: Мишнах, који представља први писани преглед јеврејском усменог права: и Гемара, која представља расправу о Мишнах и о сродним Танатичким списима који често обрађују разнородне теме и широко тумаче Танакх. Изрази Талмуд и Гемара се често користе наизменично. Гемара је основа за све кодификације рабинског права и често се цитира у рабинској литератури. Цео Талмуд се често традиционално назива Шас (хебрејска абверација израза "шишах седарим" што се односи на "шест заповести" Мишнаха).
Према јеврејском учењу, подсредством Мојсија, јеврејском народу дат је двоструки закон: писани и усмени. Писани закон састављен је у пет књига од Мојсија, које сачињавају главни део Старог Завета. Свих пет књига Јевреји називају: Тора.
Усмени закон Мојсије није написао, него га је усмено предао Јошуи, а овај најстаријим Јеврејима, па је на тај начин од генерације до генерације предаван, кроз столећа допуњен и прилагођен новим обичајима. Овај усмени закон, огроман по своме обиму, касније је написан. На овом трудном и великом послу радило је око 2.500 рабина пуних петстотина година, од 100. година пре Христа, до 400. година после Христовог рођења. Тај написани усмени закон зове се: Талмуд.
Талмуд је света књига за Јевреје. Он садржава не само религиозну науку Јевреја, него и грађанске законе: приватно право, породично право и казнено право.
Антисемитски фалсификати
[уреди | уреди извор]Манипулирање Талмудовим текстовима рабљено је за антисемитску пропаганду која се јавља још у новом вијеку.[1] Подлогом се наводи Еисенменгерова књига "Разоткривање јудаизма" (њем. Ентдецктес Јудентхум) у којој су одломци Талмуда деконтекстуализирани за тврдње да се Јевреје учи да мрзе, лажу или чак убијају кршћане.[1][2] На пријелазу из 20. у 21. вијек, забиљежен је тренд репродуцирања таквих митова на интернету.[3]
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 (en) Гердмар, Андерс (2009). Роотс оф Тхеологицал Анти-Семитисм: Герман Библицал Интерпретатион анд тхе Јеwс, фром Хердер анд Семлер то Киттел анд Бултманн. Студиес ин Јеwисх Хисторy анд Цултуре. 20. Леиден; Бостон: Брилл. стр. 242. ИСБН 9789004168510. ОЦЛЦ 251205739.
- ↑ (en) Росе, Паул Лаwренце (1990). Герман Qуестион/Јеwисх Qуестион: Револутионарy Антисемитисм ин Германy фром Кант то Wагнер. Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy Пресс. стр. 8. ИСБН 9780691031446. ОЦЛЦ 21522754.
- ↑ (en) Хеллер, Марвин Ј. (2013). Фуртхер Студиес ин тхе Макинг оф тхе Еарлy Хебреw Боок. Брилл Референце Либрарy оф Јудаисм. 37. Леиден; Бостон: Брилл. стр. 250. ИСБН 9789004234611. ОЦЛЦ 857226455.
