Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Аспирин

Тродимензионални модел аспирина
Тродимензионални модел аспирина

Аспирин или ацетилсалицилна киселина (лат. Acidum acetylsalicylicum) лек је из породице салицилата, који се често користи против блажих болова, као антипиретик (против грознице), и против запаљења. У малим дозама делује као антикоагуланс (спречава згрушавање крви), па се користи у секундарној превенцији инфаркта миокарда. Аспирин је један од најсвестранијих лекова у медицини и један од најстаријих (прва употреба лекова сличних аспирину забележена је у античкој Грчкој). Почетни материјал потребан за синтезу аспирина — салицилна киселина — релативно је јефтин, јер се може добити процесом карбоксилације фенола са угљен-диоксидом. У индустријској производњи аспирина најчешће се користи процес естерификације.

Име аспирин је сковала немачка компанија Бајер. У неким земљама се ово име користи као име за лек, а не као заштићено име. У земљама у којима је аспирин и даље заштићeно име, користи се скраћеница ASA (енгл. acetylsalicylic acid), ASS (нем. Acetylsalicylsäure) или AAS (шпа. ácido acetilsalicílico). У земљама бивше Југославије лек је познат и као андол. Аспирин се може наћи у више од 100 комерцијалних лекова широм света (анацин, ексцедрин, корицидин, мидол итд.). Иако је раније аспирин чинио више од 90 % целокупног тржишта комерцијалних аналгетика, данас се поред њега све више могу наћи лекови на бази ацетаминофена (40 %), ибупрофена (26 %) и напроксена (6 %). Данас је аспирин још увек један од најраспрострањенијих лекова у свету, са отприлике 40.000 тона потрошње сваке године.

Добар чланак

Зеница (град)

Православна Црква Рођења Пресвете Богородице на Царини
Православна Црква Рођења Пресвете Богородице на Царини

Зеница је град, градско насеље и насељено мјесто, административно и економско средиште Зеничко-добојског кантона и истоименог Града у Федерацији БиХ (Босна и Херцеговина). Налази се у долини ријеке Босне, око 70 километара сјеверно од Сарајева. Град је познат по жељезари и другој тешкој индустрији, али и као значајан универзитетски центар. Према коначним подацима Пописа становништва у БиХ 2013, Зеница броји 70.553 становника. У односу на период пре грађанског рата деведесетих, Зеница је изгубила једну четвртину укупног становништва.

Град Зеница је географски смјештен у срцу Босне. Површина насељеног мјеста је 43,01 км2. Рељеф је долинско-котлински, а надморска висина 310—350 метара. Кроз сам град протичу ријеке Босна, Лашва, Бабина и Кочева. Преовладава умјереноконтинентална клима. Град има 13 насеља.

Изабрани списак

Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда

Рајко Митић (лево) и Драган Џајић (десно) 1970. године
Рајко Митић (лево) и Драган Џајић (десно) 1970. године

Рајко Митић, капитен Црвене звезде од њеног оснивања и први фудбалер који је понео звање Звездине звезде, играо је на позицији десне полутке и сходно томе носио број 8. Драгослав Шекуларац, познат по дриблинзима и израженој фудбалској техници, најчешће је носио број 8, који је преузео од Рајка Митића, такође је проглашен Звездином звездом. Трећи фудбалер који је понео то звање, Драган Џајић, био је препознатљив по броју 11, наступајући на левом крилу свог клуба.

Владимир Петровић Пижон је током играчке каријере углавном носио 7, док је Драган Стојковић Пикси дужио дрес са бројем 10. Та четири броја, према традиционалном распореду др��сова, најчешће су носили играчи којима је задатак био да организују нападе свог тима. Број 9 су од оснивања клуба готово увек носили најистуренији нападачи, чија су се задужења превасходно односила на постизање погодака. Иако је тај број носило више играча који су оставили значајан траг у историји клуба, појединачно нису издвојени као носиоци признања, а шестом Звездином звездом проглашена је Генерација 1991.

Недавни догађаји

Вести

Ален Делон
На данашњи дан

30. август

Заробљени руски војници после битке код Таненберга
Занимљивости

Да ли сте знали

Атомски часовник
Атомски часовник

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 693.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 381.671 корисник отворио налог, а од тога су 723 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти