Башка Вода

Башка Вода
Башка Вода;
Основни подаци
Градоначелник	Јоско Рошчић
Жупанија	Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво (2001-/-2011-/-2021)	2.924
Географија
Координате	43°21′22″Н 16°57′00″Е / 43.356°Н 16.95°Е
Површина	19,00 км²
	Башка Вода Башка Вода (Хрватске)
Остали подаци
Поштански код	21320 Башка Вода

Башка Вода је насеље и сједиште опћине у Хрватској која административно припада Сплитско-далматинској жупанији.

Координате: 43° 21′ 22" СГШ, 16° 56′ 60" ИГД

Башка Вода је смјештена на средишњем дијелу хрватске обале Јадранскога мора, у средњој Далмацији, 48 км јужно од Сплита, на западном дијелу Макарског приморја, а у подножју масива планине Биокова (43° 21' сјеверне земљописне ширине и 16° 57' источне земљописне дужине).

Некад насеље тежака и рибара, трговаца и помораца, Башка Вода је израсла у сувремено туристичко мјесто са свим садржајима и обиљежјима малога медитеранскога градића, а у саставу опћине Башка Вода су и мјеста Промајна, Крвавица и Баст.

Становништво

По посљедњем попису становништва из 2001. године, опћина Башка Вода имала је 2.924 становника, распоређених у 4 насеља:

Национални састав, 2001.

Хрвати - 2.790 (95,42)
Срби - 30 (1,03)
Албанци - 19 (0,65)
Бошњаци - 16 (0,55)
Словенци - 5 (0,17)
Талијани - 5 (0,17)
Црногорци - 4
Македонци - 4
Мађари - 3
Нијемци - 3
Чеси - 2
Руси - 1
остали - 3
неопредијељени - 23 (0,79)
непознато - 16 (0,55)

Управа

Повијест

Господарство

Славни људи

Мате Гранић, познати хрватски политичар

Споменици и знаменитости

Прва јавна грађевина је каснобарокна црквица св. Ловре саграђена 1750. године на темељима античке грађевине. 1889. године гради се црква св. Николе у неороманичком стилу. Стотињак година након изградње, сасвим обновљена црква св. Николе добила је вриједне витраје Јосипа Боттерија Динија (1987.) и сликане постаје Крижнога пута Јосипа Бифела (1988.). Уз цркву је саграђен звоник (1991.) и жупни двор (по пројекту Анте Рожића) који чува вриједну збирку етнографских и сакралних предмета. Осим тога, Башка Вода се дичи и двјема значајним музејским збиркама у старој језгри мјеста; археолошком збирком у власништву Опћине и изнимно богатом и квалитетном малаколошком збирком у власништву обитељи Јуришић Акчић. Од остале културне баштине треба издвојити капелице Госпе од Зачећа (1860.) и капелицу Душама Чистилишта на Рогачу (1917.), у камену исклесане главе домаћих жена на кући аутора Зане Јуришића (1922.), брончани споменик погинулима у II. свјетском рату на Градини (Нуклеарни, 1980.), камени споменик поморског десанта из II. свјетскога рата на Башком Пољу (1984.), брончани кип башковошкога заштитника св. Николе (Младен Микулин, 1999.) на улазу у лучицу, те модерни споменик Хрватска једра (Марко Гугић, 2005.) на Пунтину.

Село Баст, које се налази 3 км сјевероисточно од Башке Воде, красе црквице св. Рока (XV ст.) у готичком стилу и каснобарокна црква Узнесења Блажене Дјевице Марије (1636.), која крајем 19. стољећа добива нове мраморне олтаре (Ј. Баришковић). Око цркве налази се старо гробље на којем су најзанимљивије четири надгробне плоче с уклесаним штитовима, мачевима и полумјесецом (XIV. – XV. стољеће). Сјеверно од села налазе се археолошко налазиште, капелице св. Илије (1896./2000.) и св. Николе (1926), а код извора Смоквена (Гребишће) налази се орнаментима украшен стећак сљемењак (XIII-XV).

У Промајни, средиштем мјеста доминира звоник и пространа црква Свих Светих (1999.).