Џон Стјуарт Мил (енг. Јохн Стуарт Милл; 20. мај 18068. мај 1873) је био британски филозоф емпириста, социјални реформатор и заговарач британског утилитаризма[1]. Сматра се најутецајнијим филозофом 19. века у енглеском говорном подручју, и генерално, једним од најуспешнијих бранилаца либералног погледа на човека и друштво. Као одговор веровању да размишљања појединаца дефинитивно утичу на друштвене и историјиске промене, Мил је покушао да конструише једну филозофску позицију која би на позитиван начин могла помоћи напретку науке, слободи појединца и достизању људског благостања. Успео је да понуди једну алтернативу тада доминантним погледима на морал и политику, на један специфичан и компактан начин, успостављајући истакнуто либералну тенденцију у размишљању о друштвеним и политичким темама, али такође довољно толерантну и укључиву, да је се може сматрати приступачном различитим типовима публике. Његов рад на пољу логике је отворио нова врата у филозофији, дајући важан импулс њеном изучавању. Такође, његове реформулације класичног британског емпиризма, као и Бентамовог утилитаризма, дале су тим филозофским позицијама релевантност и континуирану виталност.

Јохн Стуарт Милл
Филозофија 19. века
Западна филозофија
Филозофија
Школа/Традицијаемпиризам, утилитаризам
Главни интересиполитичка филозофија, етика, економија, индуктивна логика
Знамените идеје
јавна/приватна сфера, хијерархија уживања у Утилитаризму, либерализам, рани либерални феминизам, први систем индуктивне логике

Биографија

уреди
 
Ессаyс он ецономицс анд социетy, 1967

Џон Стјуарт Мил рођен је у Лондону 1806. године. Његов отац, Џејмс Мил, започео је синовљево образовање када је овај имао само 3 године. До седамнаесте године, Џон је већ је био познавалац грчке књижевности и филозофије, а бавио се и проучавањима хемије, логике и политичке економије. Изузев периода када је био посланик у енглеском Парламенту, живео је у Француској све до смрти, 1873. године.

Проучавао је и социјалистичку доктрину, па, иако није постао социјалиста, активно је радио на побољшању положаја радничке класе. I поред таквог образовања, задовољио се статусом "слободног интелектуалца" и послом службеника у колонијалне Источно-индијске компаније, где се запослио 1822. године. Нешто касније постаје шеф и у компанији остаје све до пензије, 1858. године. Био је члан енглеског Парламента од 1865. до 1868. године, када није успео да буде реизабран, због чега се вратио у Француску. У Парламенту, важио је за радикала јер се, између осталог, залагао за јавно власништво над приватним ресурсима, једнакост између полова, обавезно образовање и контролу рађања.

Извори

уреди
  1. Ауди, Роберт. Тхе Цамбридге Дицтионарy оф Пхилосопхy - одредница Јохн Стуарт Милл. Цамбридге Университy Пресс 1995., 1999. ИСБН 84-460-0956-0

Вањски линкови

уреди