7. 3.

7. март/ожујак (7. 3.) је 66. дан године по грегоријанском календару (67. у преступној години). До краја године има још 299 дана.

• 1573. — Потписивањем мира у Цариграду завршен рат Отоманског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака.
• 1793. — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији.
• 1814. — Наполеонски ратови: Наполеонове трупе од 37.000 војника победиле 90.000 Пруса под командом фелдмаршала Блихера у бици код Цраонне у Француској.
• 1876. — Први разговор телефоном обавили изумитељ телефона Александер Грејем Бел и његов сарадник Вотсон.
• 1912. — Норвешки истраживач Роалд Амундсен објавио је да је успјешно стигао на јужни пол тијеком антарктичке експедиције године 1910-11.
• 1936. — Њемачка је реокупирала демилитаризирани Рхинеланд, прекршивши Версаиллески споразум и споразуме из Лоцарна.
• 1945. —.
  • Други светски рат: Трупе САД су заузеле стратешки важан мост преко Рајне код Ремагена у Немачкој.
  • Потиснувши јапанске снаге, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.
  • После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.
• 1951. — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану.
• 1983. — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара.
• 1989. — Иран прекинуо дипломатске односе с Великом Британијом због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија "Сатански стихови", у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи.
• 1994. — Приликом слетања на аеродром у Кигалију оборен авион којим су се председници Руанде и Бурундија Хабјариман и Нтјарамир враћали с мировних преговора у Танзанији.
• 1998. — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију.
• 2002. —.
  • Аријел Шарон постао премијер Израела.
  • На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против строгих закона о забрани абортуса.
• 2003. — За председника државне заједнице Србије и Црне Горе изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.

.

• 1785. — Алессандро Манзони, талијански књижевник.
• 1850. — Томáш Масарyк, чехословачки књижевник, политичар и оснивач Чехословачке.
• 1866. — Паул Ернст, њемачки књижевник.
• 1868. — Гиованни Гиацометти, швицарски сликар.
• 1872. — Пиет Мондриан, холандски сликар.
• 1875. — Маурице Равел, француски складатељ (Болеро).
• 1908. — Анна Магнани, талијанска глумица.
• 1923. — Мило Дор, аустријски књижевник.
• 1924. — Едуардо Паолоззи, британски сликар и кипар, утемељитељ поп арта († 2005.).
• 1930. — Стенли Милер, амерички биохемичар.
• 1943. — Петер Цареy, аустралијски књижевник.
• 1945. — Јохн Хеард, амерички филмски и телевизијски глумац.
• 1951. — Ненад Стекић, југословенски и српски атлетичар.
• 1956. — Брyан Цранстон, амерички филмски и телевизијски глумац и продуцент.
• 1959. — Луциано Спаллетти, талијански ногометни тренер.
• 1959. — Зијад Грачић, хрватски и босанскохерцеговачки казалишни, филмски и ТВ глумац.
• 1960. — Иван Лендл, чехословачко-амерички тенисер.
• 1963. — Е. L. Јамес, британска списатељица.
• 1964. — Брет Еастон Еллис, амерички писац.
• 1964. — Wанда Сyкес, америчка комичарка.
• 1977. — Јéрôме Фернандез, француски рукометаш.
• 1986. — Натко Зрнчић-Дим, хрватски алпски скијаш.
• 1989. — Анте Павић, хрватски тенисер.

.

• 322. пне. - Аристотел, старогрчки филозоф (*384. пне.).
• 161. — Антонин Пије, римски цар (138.-161.).
• 1274. — Тома Аквински, италијански филозоф. (* 1225.).
• 1809. — Жан Пјер Франсоа Бланшар, француски конструктор балона.
• 1911. — Антонио Фогаззаро, талијански књижевник (* 1842.).
• 1925. — Григориј Лавов, револуционарни премијер Русије (* 1861).
• 1932. — Аристид Бријан, француски државник.
• 1945. — Предраг Херуц — Брацо, шпорташ и судионик Народноослободилачке борбе (* 1926.).
• 1959. — Артур Сесил Пигу, енглески економиста. (* 1877).
• 1988. — Дивине, амерички глумац/ца.
• 1996. — Динко Вранковић, југославенски и хрватски ликовни умјетник и педагог
• 1999. — Станлеy Кубрицк, амерички филмски режисер и писац.
• 2003. — Мехмед Алагић, генерал Армије РБиХ.
• 2015. — Томислав Радић, хрватски филмски редатељ и сценарист (* 1940.).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Светог мученика Маврикија и седамдесет војника.
  • Многе мученике у Евгенији - близу Цариграда.
  • Преподобног Таласија и Лимнија.
  • Светог Папија Јерапољског.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар