7. 4.

7. травањ/април (7. 4.) је 97. дан године по грегоријанском календару (98. у пријеступној години). До краја године има још 266 дана.

• 1348. — Чешки краљ Карло IV основао универзитет у Прагу, Карлов универзитет, први универзитет у централној Европи.
• 1866. — Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа Осман-паше, отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве новине штампане у Босни и Херцеговини, недељник "Босански вјесник".

.

• 1929. — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и "Југославије". Репортер био Раде Стоиловић.
• 1919. — У Мüнцхену проглашена Баварска совјетска република.
• 1939. — Други свјетски рат: Италија окупирала Албанију.
• 1941. — Други свјетски рат: Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији.
• 1943. — У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД.
• 1945. — Други светски рат: Амерички авиони потопили највећи јапански ратни брод "Јамато".
• 1948. — Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља.
• 1961. — Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита.
• 1963. — Усвојен је нови савезни Устав којим је Југославија промијенила име у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).
• 1966. — Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због квара.
• 1990. — Ферибот "Скандинавска звезда" захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске. У несрећи погинуло 158 људи.
• 1992. —.
  • Дан пошто је Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине, босански Срби у Бањалуци прогласили независност Републике Српске, а представници босанских Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали оставке.
  • САД признале независност БиХ, Словеније и Хрватске.
• 1994. — Геноцид у Руанди: У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана.
• 2001. — Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској. Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку премијера Булента Еџевита и његове владе.
• 2004. — Више од 600 Ирачана погинуло, а преко 400 повређено у бомбардовању џамије у Фалуџи, ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца.

.

• 1726. — Цхарлес Бурнеy, британски складатељ.
• 1770. — Wиллиам Wордсwортх, енглески пјесник († 1850.).
• 1772. — Цхарлес Фоуриер, француски филозоф.
• 1889. — Габриела Мистрал, чилеанска списатељица.
• 1897. — Коста Мушицки, бригадни генерал Српског добровољачког корпуса и Југословенске војске у отаџбини и пуковник Краљевске Југословенске војске († 1946.).
• 1899. — Анте Топић Мимара, колекционар и повјесничар умјетности († 1987).
• 1912. — Харрy Хаy, амерички геј активиста.
• 1915. — Биллие Холидаy, јазз пјевачица († 1959).
• 1920. — Рави Сханкар, индијски музичар.
• 1924. — Јоханнес Марио Симмел, писац.
• 1933. — Сакıп Сабанцı, турски филантроп († 2004.).
• 1934. — Ташко Начић, био је српски глумац († 1993.)
• 1936. — Јелисавета Карађорђевић, кнегиња.
• 1939. — Францис Форд Цоппола, амерички режисер.
• 1941. — Горден Каyе, енглески глумац († 2017.).
• 1944. — Герхард Сцхрöдер, њемачки политичар и државник.
• 1946. — Димитриј Рупел, словеначки социолог, политичар, дипломата и књижевник.
• 1954. — Јацкие Цхан, кинески глумац, продуцент и сценариста.
• 1954. — Хазим Акмаџић, босанскохерцеговачки књижевник.
• 1963. — Бернард Лама, умировљени француски ногометаш.
• 1964. — Русселл Цроwе новозеландски глумац.
• 1967. — Бодо Иллгнер, њемачки ногометни репрезентативац.
• 1971. — Маноел Тобиас, умировљени бразилски малоногометаш.
• 1972. — Јосé Јавиер Хомбрадос, шпањолски рукометаш.
• 1973. — Марцо Делвеццхио, талијански ногометаш.
• 1974. — Иван Доналд Марић, хрватски одбојкаш.
• 1978. — Давор Доминиковић, хрватски рукометаш и освајач злата на Олимпијским играма у Атени 2004.
• 1980. — Драган Богавац, бивши црногорски ногометаш.
• 1990. — Сорана Цîрстеа, румуњска тенисачица.
• 1991. — Лука Миливојевић, српски ногометаш.

.

• 1614. — Ел Греко, шпански сликар. (* 1540.).
• 1739. — Дицк Турпин, енглески разбојник (* 1705.).
• 1789. — Абдул Хамид I., султан Османлијског царства.
• 1836. — Wиллиам Годwин, енглески новинар, политички филозоф и књижевник (* 1756.).
• 1871. — Wилхелм вон Тегеттхофф, аустријски адмирал (* 1827.).
• 1891. — П. Т. Барнум, амерички циркус аниматор, подузетник и политичар (* 1810.).
• 1931. — Милутин Цихлар Нехајев, књижевник и новинар (* 1880.).
• 1938. — Сузана Валадон, француска сликарка. (* 1865.).
• 1943. — Јован Дучић, босанскохерцеговачки и српски пјесник.
• 1947. — Хенрy Форд, амерички пословни човјек, оснивач Форд Мотор Цомпанy.
• 1955. — Теда Бара, америчка филмска глумица.
• 1968. — Јим Цларк, некадашњи британски и шкотски возач ф1 (* 1936.).
• 1975. — Крсто Хегедушић, хрватски сликар (* 1901.).
• 1976. — Хоwард Хугхес, амерички продуцент и индустријалац (* 1905.).
• 1988. — Хамдија Поздерац, босанскохерцеговачки политичар, предсједник предсједништва СР Босне и Херцеговине и предсједник уставне комисије СФРЈ 1970-их (* 1924.).
• 2000. — Моацир Барбоса, бразилски ногометни вратар (* 1921.).
• 2005. — Александар Деспић, српски хемичар и технолог (* 1927.)
• 2007. — Баррy Нелсон, амерички глумац, данас најпознатији као први тумач улоге Јамеса Бонда (* 1917.).
• 2015. — Геоффреy Леwис, амерички глумац (* 1935.).
• 2020. — Леонард Реад, британски полицијски инспектор (* 1925.).

• Светски дан здравља.
• Српска православна црква слави:.
  • Благовести.
  • Свете мученике Пелагију, Теодосију и Дулу

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар

7. 4. на Wикимедијиној остави