Нови феминизам

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Феминизам

Концепти
Покрет  Теорија
Филмска теорија  Економија
Феминистичка сексологија
Женска права
Профеминизам
Антифеминизам


Хисторија
Женска хисторија
Феминистичка хисторија
Хисторија феминизма


Право гласа
Женско право гласа
Кронологија  Суфражеткиња
Нови Зеланд  У.К.  САД


Валови феминизма
Први  Други  Трећи


Под-типови


Према држави или регији


Попис
Феминисткиње  Литература
Теме

 п  р  у 

Нови феминизам је израз којим се означава конзервативна, претежно католичка струја унутар феминизма која проповиједа једнакост, али и комплементарност жена и мушкараца у друштву.[1] Нови феминизам се сматра дијелом диференцијалног феминизма који сматра како су жене због својих карактеристика предодређене за одређене улоге у друштву, првенствено мајчинство.

Покрет је своје зачетке имао у Великој Британији 1920-их као својеврсна реакција на успјехе суфражистичког покрета, односно спознају да политичка и правна једнакост сама са собом није донијела побољшање положаја жена. Тзв. Нове феминисткиње су се залагале за радно и социјално законодавство које би женама дало преференцијални третман, односно олакшало им да обављају своје мајчинске и обитељске послове. Тај је покрет имао своје присташе у Њемачкој, од којих је најпознатија Хелене Стöцкер.

Међутим, покрету је највћи потицај дао папа Иван Павао II својим предавањима између 1979. и 1984. која су данас сабрана у збирку звану Теологија тијела. У њој је изнио став да су мушкарци и жене комплементарни једни другима као људска бића, те позвао жене да поновно почну цијенити свој "женски гениј" који се одржаваа кроз статус мајке и његоватељице.

Најпознатије присташе покрета су Пиа де Соленни, Јанет Е. Смитх, Катрина Зено, Елизабетх Фоx-Геновесе, Цоллеен Царролл Цампбелл, Марy Бетх Бонацци, Систер Пруденце Аллен, Алице вон Хилдебранд, Кимберлy Хахн и Марy Еллен Борк. Иако је настао међу католицима, покрет се проширио и на припаднице других вјера, па му припадају жидовска ауторица Wендy Схалит и протестантска активистица Енола Аирд. Неки га називају и феминизмом четвртог вала.

Нови феминизам је жестоко критизиран од стране других дијелова феминистичког покрета, дијелом зато што је створен због патријархалне организације као Католичка црква, а дијелом зато што се противи абортусу и контроли рађања.

  1. [Аллен, Ср. Пруденце Аллен. 'Ман-Wоман Цомплементаритy: тхе Цатхолиц Инспиратион.' Логос 9, иссуе 3 (Суммер 2006) http://www.endowonline.com/File/spComplementary.pdf[мртав линк]]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Wомен ин Цхрист: Тоwард а Неw Феминисм. Едитед бy Мицхеле M. Сцхумацхер. Цамбридге, УК: Wм Б. Еердманс Публисхинг Цо., 2004.
  • "Феминисм ис Нот тхе Сторy оф Мy Лифе" бy Елизабетх Фоx-Геновесе
  • Еверy Wоман'с Јоурнеy: Ансwеринг "Wхо Ам I?" Фор тхе Феминине Хеарт бy Катрина Ј. Зено
  • Год'с Цалл то Wомен: Мессагес оф Wисдом анд Инспиратион, Едитед бy Цхристине Анне Мугридге. Анн Арбор: Сервант Публицатионс, 2003.
  • Ессаyс он Wоман бy Едитх Стеин (Систер Тереса Бенедицта оф тхе Цросс Дисцалцед Цармелите). 2нд ед. Транслатед бy Фреда Марy Обен. Wасхингтон DC: Институте оф Цармелите Студиес Публицатионс, 1996.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]