Јошан
Јошан (Јошани) је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, у Личко-сењска жупанији, Република Хрватска.
Јошан | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Личко-сењска |
Општина | Удбина |
Област | Лика |
Становништво | |
— 2011. | 66 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 34′ 35″ С; 15° 45′ 05″ И / 44.57633478239579° С; 15.751400825223926° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 687 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 53234 Удбина |
Позивни број | +385 53 |
Географија
уредиЈошан на југу граничи са Удбином, на сјеверу са Пећанима, западно се налази Доњи Мекињар. Кроз Јошан пролази Личка магистрала, која спаја Загреб и Сп��ит. Јошан је удаљен од Удбине око 7 км сјеверно.
Историја
уредиУ мјесту "Јошани" било је 1847. године пописано 2000 Срба православаца. Двије деценије потом, 1867. године има их (не зна се зашто) 235 душа мање. Избројано је тада њих 1765.[1]
Ђукин дјед (Ђука — мајка научника Николе Тесле), а Николин прадјед био је Томо Будисављевић. И он као и већина у породици, опредијелио се за свјештенички позив. Школовао се у чувеној Виличкој школи, и рано је примио парохију у Крбавском селу Јошану, до 1805, да би 1814. године до смрти 1827. године, заузимао положај протопрезвитера личког. Уживао је велики углед код парохијана и у презвитерату. Постоји предање да је Тома прије подне обављао службу у цркви, а касније предводио чету Крајишника у четовању против Турака. Французи су га одликовали орденом Легије части. Још два одликовања Тома је примио од аустријског цара.[2]
Јошан се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.
Култура
уредиУ Јошану је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Јошани припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[3] У Јошанима се налази храм Српске православне цркве Свети Сава саграђен 1881. године, а спаљен у Другом свјетском рату и филијални храм Српске православне цркве Рођења Светог Јована Претече саграђен 1701. године, демолиран у Другом свјетском рату.[3]
Становништво
уредиПрема попису из 1991. године, насеље Јошан је имало 227 становника, међу којима је било 223 Срба и 2 Хрвата. Према попису становништва из 2001. године, Јошан је имао 67 становника.[4] Јошан је према попису из 2011. године имао 66 становника.[5]
Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 223 | 254 | 417 | 615 |
Хрвати | 2 | 1 | 37 | |
Албанци | 31 | |||
Југословени | 27 | 8 | 6 | |
Муслимани | 4 | 4 | 5 | |
Црногорци | 1 | |||
Словенци | 1 | |||
остали и непознато | 2 | 3 | 6 | |
Укупно | 227 | 289 | 504 | 627 |
Демографија[6] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 627 | |
1971. | 504 | |
1981. | 289 | |
1991. | 227 | |
2001. | 67 | |
2011. | 66 |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Јошан је имало 227 становника, следећег националног састава:
Познате личности
уреди- Богдан Лончар, жандармеријски наредник
- Мићо Радаковић, народни херој Југославије
- Драгица Кончар, народни херој Југославије
- Зоран Мандић, познати српски песник, син Мане Мандића, мајора Југославије
Референце
уреди- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
- ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, pp. 182. Прометеј.
- ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Јошани”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 27. 8. 2012.
- ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
уреди- Тромеђа: Јошан Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2016) (језик: српски)