Иван Калаузовић Иванус

новинар, публициста и књижевник

Иван Калаузовић (Ниш, 6. септембар 1986), професионално познат и као Иванус, српски је новинар, публициста и књижевник, хроничар и истраживач дијаспоре. Директор је и главни и одговорни уредник издавачке куће „Impressions”.[1][2][3]

Иван Калаузовић Иванус
Фотографија Калаузовића
Лични подаци
Пуно имеИван Калаузовић Иванус
Датум рођења(1986-09-06)6. септембар 1986.(37 год.)
Место рођењаНиш, СФР Југославија
Образовањемастер новинарства
докторанд
УниверзитетУниверзитет у Нишу,
Филозофски факултет
Књижевни рад
Најважнија делаРТВ дигитализација у Србији
Цветови из кливлендске баште
Реквијем Лазе Костића
Од скута до слапа
Било једном у Мериленду
Српска културна башта у Кливленду
Eнциклопедијa националне дијаспоре
Званични веб-сајт
www.impressions.rs
www.impressionspublishing.com

Биографија

уреди

Иван Калаузовић је рођен у Нишу, где је завршио Основну школу „Моша Пијаде” и природно-математички смер Гимназије „Светозар Марковић”, а потом и основне и мастер студије новинарства на Филозофском факултету. Током своје медијске каријере радио је за „Emotion Production”, Радио-телевизију Србије, Радио Београд, регионални магазин „Добро јутро, Колумбо”,[4] чикашки лист „Огледало" и нишки „Медиа и реформ центар”.[5] Од октобра 2014. у „Огледалу" између осталог уређује и рубрику која је фебруара 2021. прерасла у серију интервјуа под називом „У огледалу са Иванусом".[6][7] Сарађивао је са низом познатих личности из света музике, укључујући Соњу Бакић, Даницу Нину Радојичић и Татјану Матејаш Тајчи.[8]

Као менаџер за односе са јавношћу и статусна питања Канцеларије за сарадњу са дијаспором покренуо је и координисао електронски сервис „Виртуелни матичар за дијаспору”, којим је модернизован начин на који су грађани из расејања могли да добију личне документе,[9] и снимио промотивно-документарни филм „Ниси сам у свету”, посвећен српској емиграцији и њеним проблемима.[10]

Иницијатор је пописа целе српске дијаспоре и руководилац почетка пописа, који је подржало Министарство спољних послова Републике Србије.[11] Године 2018. био је један од креатора и реализатора маркетиншке кампање Програма Уједињених нација за развој (UNDP), којом је промовисана идеја о примени блокчејн технологије на дознаке из иностранства.[5]

Аутор је преко две стотине новинарских репортажа, бројних стручних и научних радова,[12][13][14] неколико објављених песама и прича,[15][16][17] коаутор приручника, аутор две монографије и аутор и главни и одговорни уредник „Eнциклопедије националне дијаспоре”.

Заменик је председника Управног одбора Удружења за сарадњу са дијаспором „Матица” и члан Удружења стваралаца Ниша „Цар Константин”.

Течно говори енглески и руски језик.

Живи и ради на релацији Ниш–БеоградСарајево.[18]

Библиографија

уреди
 
Монографија „Било једном у Мериленду

Стручни рад

уреди
  • Злочин у Ђурђеву: јануарска рација 1942 (Еден, Нови Сад, 2011) – као члан Стручног савета Друштва за очување сећања на Холокауст
  • Случај Кепиро (Еден, Нови Сад, 2011) – као члан Стручног савета Друштва за очување сећања на Холокауст
  • Genocide Revealed: New Light on the Massacre of Serbs and Jews Under Hungarian Occupation (Something or Other Publishing, Медисон, Висконсин, 2012) – као члан Стручног савета Друштва за очување сећања на Холокауст
  • Приручник за органе који расписују конкурсе за суфинансирање пројеката локалних медија за остваривање јавног интереса у области јавног информисања (Филозофски факултет у Нишу, 2017)

Научни рад

уреди

Чланци

уреди
  • Ideological Discourse of Culture (Sociological Review, Филозофски факултет у Скопљу, 2012)
  • РТВ дигитализација у Србији – образовање и дигитализација (Култура полиса, Нови Сад и Београд, 2015)
  • Комуникација као детерминанта кохезије матице и дијаспоре (САНУ, 2016)
  • Технолошка конвергенција – кључ јачања медијске и универзитетске аутономије (Филозофски факултет у Нишу, 2016)
  • Кулисе Деборовог друштва спектакла (Балканске синтезе, Филозофски факултет у Нишу, 2016)
  • Дисперзија интелектуалног капитала у домену макросоцијалне стратификације (САНУ, 2017)
  • Култура дијаспоре, национална парадигма (Филозофски факултет у Нишу, 2017)
  • Медији као генератори друштвене дискомуникације (Универзитет за библиотекарство и информационе технологије у Софији, 2017)

Литерарни рад

уреди

Поезија

уреди

Проза

уреди

Да нису отишли тамо, Србија много тога не би изгубила. Да су остали овде, свет много тога не би добио. Њима одавде недостаје доста ствари, а нама недостају они. Иако их помињемо као да су ту, њих овде више нема. Однели су их неки тужни вали. Фале нам на улицама, у аутобусима, у продавницама, на пијацама, у медијима... Однели су изгледа са собом и лепи српски језик, и учтиво „хвала”, „извините” и „изволите”. Они сањају Србију, а деца њихових рођака и пријатеља Америку, Канаду, Аустралију... Они ово овде памте по оним временима, а ми на оно тамо гледамо кроз холивудске наочаре. (Не)срећни смо и једни и други, мислећи да су једни од других благословенији. Често и једни и други кажемо: „Ех, да сам тамо, чудо бих направио!” А чудо је ту, у нама. И иде са нама. Нешто изгубимо, а нешто добијемо. То је ваљда живот. Да размака нема, ни зуба било не би.

— Калаузовић o српској дијаспори[19]

Награде и признања

уреди
  • Признање Културно-просветне заједнице Ниша за успешно учешће и драгоцен допринос Смотри рецитатора (Ниш, 1998)
  • Сребрна медаља маркетиншке агенције „MK Team” из Марибора за веште промотивне и менаџерске способности исказане у време рада за „Emotion Production” (Београд, 2010)
  • Признање Књижевне радионице „Кордун” из Вест Честера, Пенсилванија за дугогодишњу успешну сарадњу на пољу културе и уметности (Патерсон, Њу Џерзи, 2019)[20]
  • Повеља Књижевног клуба „Мирослав Мика Антић” (Инђија, 2023)

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Иван Калаузовић: Култура дијаспоре је залог будућности Србије”, РТС, 17. новембар 2016. Посећено 22. децембра 2019.
  2. ^ „Вечерас заједно”, Радио Београд 1, 9. фебруар 2018. Посећено 22. децембра 2019.
  3. ^ „Вечерас заједно”, Радио Београд 1, 27. март 2019. Посећено 22. децембра 2019.
  4. ^ „Текстови Ивана Калаузовића Ивануса”, Добро јутро, Колумбо.
  5. ^ а б Текстови Ивана Калаузовића, Медиа и реформ центар Ниш.
  6. ^ „Нова рубрика Нишлије Ивана Калаузовића у листу Огледало из Чикага”, Нишке вести, 14. април 2021. Посећено 14. марта 2022.
  7. ^ „У огледалу са Иванусом: Слободан Ћустић”, Огледало (Serbian Mirror), август 2021. Посећено 14. марта 2022.
  8. ^ „Уторком са Тајчи”, ESC Serbia | Evrovizija.rs, 28. април 2014. Посећено 26. фебруара 2024.
  9. ^ „Брже и лакше уз помоћ Виртуелног матичара за дијаспору”, РТС, 6. март 2015. Посећено 22. децембра 2019.
  10. ^ „Кан на Нишави”, РТС, 12. децембар 2014. Посећено 22. децембра 2019.
  11. ^ „Serbian diaspora Census project”, SBS, Аустралија, 29. децембар 2017. Посећено 22. децембра 2019.
  12. ^ „Однос Србије и расејања нарушава семантички шум”, РТС, 23. јун 2015. Посећено 22. децембра 2019.
  13. ^ „Иван Калаузовић о академском расејању на конференцији САНУ”, РТС, 30. мај 2016. Посећено 22. децембра 2019.
  14. ^ „Речено и прећутано”, Радио Београд 2, 23. август 2017. Посећено 22. децембра 2019.
  15. ^ „Химна српског дечјег хора осваја Америку”, РТС, 13. септембар 2016. Посећено 22. децембра 2022.
  16. ^ „Преслатко: Погледајте наступ Дечјег хора ’Свети Сава’ из Кливленда”, Вечерње новости, 23. септембар 2016. Посећено 22. децембра 2019.
  17. ^ „’Реквијем Лазе Костића’ премијерно изведен у Чикагу”, РТС, 10. април 2017. Посећено 22. децембра 2019.
  18. ^ Калаузовић, И. (2022). Било једном у Мериленду – десет година колекције Биљане Риган. Ниш: Impressions. стр. 189—190. ISBN 978-86-82470-00-7. 
  19. ^ Петковић Лаковић, Г., ур. (2020). Зашто смо отишли 2 – На раскрсници. Београд: Свет књиге. стр. 81. ISBN 978-86-7396-729-5. 
  20. ^ „Свечана академија у Патерсону”, РТС, 1. октобар 2019. Посећено 22. децембра 2019.

Литература

уреди
  • Петковић Лаковић, Г., ур. (2020). Зашто смо отишли 2 – На раскрсници. Београд: Свет књиге. стр. 79—86. ISBN 978-86-7396-729-5. 
  • Мијалковић, А.; Банић, Н.; Крљић, Б., ур. (2021). Тридесет други међународни сусрет песника „Гарави сокак”. Инђија: Књижевни клуб „Мирослав Мика Антић”. стр. 142—143. ISBN 978-86-6437-040-0. 
  • Калаузовић, И. (2022). Било једном у Мериленду – десет година колекције Биљане Риган. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-00-7. 
  • Мијалковић, А.; Крљић, Б., ур. (2023). Тридесет четврти међународни сусрет песника „Гарави сокак”. Инђија: Књижевни клуб „Мирослав Мика Антић”. стр. 111—112. ISBN 978-86-6437-048-6. 
  • Калаузовић, И. (2024). Српска културна башта у Кливленду. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-01-4. 
  • Калаузовић, И. (2024). Eнциклопедијa националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Спољашње везе

уреди