Рашки стил
Рашки стил у српској архитектури током средњег века, обухвата временски период од седме деценије 12. до краја 13. века, док се као гранични приме��и узимају Немањини Ђурђеви Ступови (око 1170) за почетак епохе односно Драгутинова црква Светог Ахилија у Ариљу (око 1296). Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у Рашком стилу, какве су на пример манастирске цркве у Дечанима и Бањској, које су подигнуте у првој половини 14. века односно у време када доминира Вардарски стил. Сам стил је добио назив по реци Рашки, око које је гравитирала тадашња држава. Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката што је резултовало у успостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.[1]
Карактеристике стила
уредиОсновна карактеристика овог стила је једнобродна засведена грађевина са једним кубетом. Са западне стране се обично налази припрата, док се са јужне и северне налазе нижа одељења, обично певнички трансепти и параклиси. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у романском стилу, што указује на директне везе са Приморјем односно мајсторима из градова са источне обале Јадрана (Котор, Дубровник и други) која се налазила под контролом Немањића, или чак из градова јужне Италије, где се и у плановима основа и у начину градње, нарочито у каменој пластици, налазе аналогије са српским споменицима.[2][3] За ову епоху у архитектури је везано и тзв. златно доба српског сликарства које почиње са живописањем Ђурђевих Ступова око 1175. године и завршава се са Градцем око 1275. године, а свој врхунац достиже у Сопоћанима[4]. После овог периода, наступио је тзв. Вардарски стил са својим фрескосликарством, који се развија под утицајем Ренесансе Палеолога. Византијски царски живописци који су долазили из Цариграда и Солуна су пренели сликарство византијско у Рашки стил. Утицајем Немањиних синова, пре свега Светог Саве зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници поприма нове размере у овом стилу јер су натписи на фрескама по први пут били исписани на српском језику.
Најзначајнији архитектонски споменици Рашког стила су[4]:
- Манастир Студеница
- Манастир Хиландар (првобитна Немањина грађевина које данас нема)
- Манастир Жича
-
Манастир Рмањ, сазидан 1443.
-
Манастир Морача, сазидан 1252.
.JPG){kind=link}
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Предавања проф. арх. Ђурђа Бошковића на Архитектонском факултету из Историје архитектуре Београд 1966.
- ^ Династија Немањић
- ^ Задужбине Немањића
- ^ а б Деретић, Јован (2005). Културна историја Срба. Београд. ISBN 86-331-2386-X.
Литература
уреди- Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд.
- Деретић, Јован (2005). Културна историја Срба. Београд. ISBN 86-331-2386-X.