20. 10.

20. листопада/октобра (20. 10.) је 293. дан године по грегоријанском календару (294. у пријеступној години). До краја године има још 72 дана.

• 1740. — Марија Терезија постала аустријска царица.
• 1860. — Цар Фрањо Јосип I. објављује “Листопадску диплому”, уставни документ којим је вратио је устав, те укинуо деветогодишњи Бацхов апсолутизам. Дипломом је предвиђено да све круновине добију своје саборе. О заједничким пословима за читаву монархију расправљат ће Царевинско вијеће у Бечу, кад у њему буду вијећници из Угарске и Хрватске. Тзв. уже Царевинско вијеће, односно без заступника из Угарске и Хрватске, могло је доносити законе који нису важили у Угарској и Хрватској. Листопадском дипломом поново је отворено ријечко питање.
• 1803. — Амерички Сенат ратифицирао уговор о купњи Лоуисиане.
• 1941. — Други свјетски рат: тисуће цивила у Крагујевцу у окупираној Србији убијено у крагујевачком масакру.
• 1943. — Ју 390 је полетио. Он је био први интерконтинентални ратни авион.
• 1944. — партизанска војска ослободи Дубровник.
• 1944. — Црвена армија и партизани ослободили Београд.
• 1944. — америчка војска заузима Аацхен.
• 1944. — америчка војска искрцава се на Леyту на Филипинима.
• 1977. — у Мисисипију (САД) сруши се авион са америком роцк групо�� Лyнyрд Скyнyрд на крову.
• 1995. — У Ријеци експлодирао аутомобил-бомба испред Полицијске управе. Погинуо је један атентатор, други је тешко озлијеђен, а 28 људи је лакше озлијеђено. Догађај се повезује с хрватским изручењем САД-у Тал'ат Фу'ад Qасим.
• 2003. — Хашки трибунал објавио оптужнице против генерала бивше Војске Југославије Небојше Павковића и Владимира Лазаревића за злочине почињене на Косову 1999. године. Павковић, Лазаревић и Лукић добровољно се предали том суду 2005, а Ђорђевић је ухапшен 17. јуна 2007. у Будви, у Црној Гори, и изручен Трибуналу. Хашки трибунал је 23. јануара 2014. Павковићу потврдио казну од 22 године затвора,Лукићу 20, а Лазаревићу 14 година затвора. Властимир Ђорђевић је 2011. смањена казна са 27 на 18 година затвора. По истој оптужници Николи Шаиновићу, који се предао 2. априла 2002, потврдио је 18 година затвора.
• 2005. — Умрла Схирлеy Хорн, јазз-пјевачица и добитница награде Граммy, позната по својим интимним, шапућим вокалима и по виртуозном свирању на клавиру.

• 1469. — Гуру Нанак Дев, оснивач сикизма.
• 1632. — сир Цхристопхер Wрен, енглески астроном, математичар и архитект († 1723.).
• 1677. — Станислаус I. Лесзцзyńски, пољски краљ.
• 1770. — Јанко Драшковић, хрватски политичар и препородитељ.
• 1854. — Артхур Римбауд, француски песник, који се родио у Цхарлевилле у Француској. Био је представник покрета декаденције и имао јак утицај на савремену књижевност, музику и уметност († 1891.).
• 1882. — Бéла Лугоси, знаменити мађарски казалишни и филмски глумац најпознатији по улози Грофа Дракуле († 1956.).
• 1889. — Едwин Хуббле, амерички астроном († 1953.).
• 1891. — сир Јамес Цхадwицк, енглески физичар и нобеловац.
• 1891. — Јомо Кенyатта, кенијски политичар, борац за независност Кеније и први предсједник Кеније († 1978.).
• 1915. — Мирче Ацев, македонски народни херој.
• 1917. — Јеан-Пиерре Мелвилле, француски филмски режисер, сценарист и глумац († 1973.).
• 1951. — Цлаудио Раниери, талијански ногометни тренер и играч.
• 1958. — Иво Погорелић, хрватски пианист.
• 1959. — Борис Стрел, словенски алпски скијаш.
• 1961. — Драгиша Бинић, југословенски ногометаш, клупски првак Еуропе са Црвеном Звездом из Београда.
• 1961. — Иан Русх, умировљени велшки ногометаш.
• 1964. — Ненад Ненадовић, српски глумац.
• 1966. — Абу Мусаб ал-Зарqаwи, Ал-Qаеда-ин вођа и терорист.
• 1967. — Моница Али, енглеска књижевница.
• 1971. — Снооп Догг, амерички репер.
• 1972. — Дмитриј Аленичев, руски ногометаш и тренер.
• 1982. — Јосé Ацасусо, аргентински тенисер.
• 1982. — Ана Михајловски (Грубин), српска водитељка.
• 1984. — Матија Цапар, хрватски малоногометаш.
• 1988. — Цандице Сwанепоел, јужноафричка манекенка и фото-модел.
• 1989. — Yанина Wицкмаyер, белгијска тенисерка.

.

• 1740. — Карло VI., њемачко-римски цар, угарско-хрватски и чешки краљ (* 1685.).
• 1920. — Маx Бруцх, њемачки композитор.
• 1964. — Херберт Хоовер, 31. предсједник Сједињених америчких држава.
• 1984. — Паул Адриен Маурице Дирац, британски физичар и нобеловац.
• 1987. — Андреј Николајевич Колмогоров, руски математичар.
• 1992. — Коча Поповић, српски политичар, публициста и судионик шпањолског грађанског рата (р. 1908).
• 1994. — Бурт Ланцастер, амерички глумац (р. 1913).
• 1997. — Драган Никитовић, српски спортски коментатор, новинар и уредник спортске редакције Радио телевизије Београд (р. 1930.).
• 2001. — Небојша Поповић, српски кошаркаш и тренер (р 1923.)
• 2003. — Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац и комичар (р. 1924).
• 2005. — Схирлеy Хорн, америчка јазз-пјевачица и пијанисткиња (р. 1934).
• 2011. — Моамер Гадафи, либијски вођа (* 1942.)
• 2011. — Изток Пуц, словенски-хрватски рукометаш и освајач злата на Олимпијским играма у Атланти 1996 (р. 1966.).
• 2013. — Јованка Броз, жена предсједника Југославије Јосипа Броза Тита. (р 1924).
• 2014. — Осцар де ла Рента, америчко-доминикански модни дизајнер (р. 1932.).
• 2016. — Јунко Табеи, јапанска планинарка, прва жена која се попела на Моунт Еверест (р. 1939.).

.

• Свети мученици Сергије и Вакхо-Срђевдан

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар