20. 12.

20. просинца/децембра (20. 12.) је 354. дан године по грегоријанском календару (355. у преступној години). До краја године има још 11 дана.

• 69. — Војска одана римском војсковођи Веспазијану је ушала у Рим и збацила цара Вителија.
• 1192. — Аустријски војвода Леополд V. заробио енглеског краља Рицхарда Лављег Срца приликом његовог повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином.
• 1483. — штампана прва књига у Шведској, под називом Дyалогус цреатурарум морализатус.
• 1522. — Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу.
• 1582. — У Француској прихваћен Грегоријански календар.
• 1712. — Битка код Гадебусцха, Шведска побјеђује Данску.
• 1860. — Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала да се отцепи од САД.
• 1902. — Марие Цурие-Склодоwска први пута издвојила радиј-клорид из уранова оксида.
• 1907. — погинуло 91 рудара од експлозије у руднику Yоланде, Алабама.
• 1912. — У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат.
• 1915. — Последње аутралијске трупе су евакуисане са Галипоља.
• 1917. — основана прва совјетска тајна полиција, под називом Тјекан.
• 1924. — Адолф Хитлер пуштен на слободу након што је одлежао једну годину затвора (осуђен на пет година).
• 1945. — Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике.
• 1951. — У Идаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана (на слици) која производи електричну енергију.
• 1960. — Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг.
• 1970. — Пољски шеф КП Wладислаw Гомулка одступио је с дужности након крвавих немира. Усљедиле су даљње промјене у партијском и државном врху.
• 1971. — Председник Пакистана Ага Мохамед Јахја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу.
• 1973. — убијен шпански премиер Лоуис Царреро Бланцо у Мадриду.
• 1973. — у Мадриду убијен шпањолски премијер Лоуис Царреро Бланцо.
• 1986. — У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе.
• 1987. — У најтежој мирнодопској несрећи на мору, судар филипинског ферибота "Дона Паз" и једног танкера преживело 11 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. "Дона Паз" био регистрован за превоз највише 1.500 људи.
• 1989. — САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге.
• 1990. — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања "хладног рата", поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.
• 1991. — Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала.
• 1992. — У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора.
• 1995. — Амерички авион "боинг 757" са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас.
• 1996. — У Београд допутовала Комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонсалесом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС.
• 1997. — Yлва Ноwéн по први пут осваја златну медаљу на свјетском првенству у слалому.
• 1998. — Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније.
• 1999. — Виши суд у Вермонту доноси пресуду, која уједно значи да хомосексуални парови имају иста права као и хетеросексуални вјенчани парови.
• 2001. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.
• 2002. — У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне "Дафимент банке" Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.

.

• 1537. — Јохан III, шведски краљ 1568-1592.
• 1792. — Ницолас Цхарлет, француски умјетник.
• 1795. — Леополд фон Ранке, немачки историчар.
• 1893. — Цхарлотте Бüхлер, аустријски психолог.
• 1894. — Сир Роберт Мензиес, аустралијски политичар и државник.
• 1898. — Ирене Дунне, америчка глумица.
• 1901. — Роберт Ван де Граафф, амерички физичар и изумитељ.
• 1902. — Принц Георге, војвода од Кента, члан британске краљевске породице.
• 1906. — Никола Калабић, је био командант Горске краљеве гарде Југословенске војске у Отаџбини и сарадник немачког окупатора током Другог светског рата.(у. 1946).
• 1917. — Ериц Цампбелл, амерички глумац.
• 1926. — Отто Граф Ламбсдорфф, њемачки политичар.
• 1930. — Маргарета Меyерсон, шведска глумица и пјевачица.
• 1932. — Цхристина Лундqуист, шведска глумица.
• 1935. — Анна Сцхöнберг, шведска глумица.
• 1938. — Јаyаwантибен Мехта, индијски политичар.
• 1946. — Ури Геллер, изреалиски илузионист.
• 1947. — Гиглиола Цинqуетти, талијанска пјевачица.
• 1955. — Дара Џокић, српска глумица.
• 1956. — Дамир Десница, бивши хрватски ногометаш.
• 1964. — Млађан Динкић, српски политичар.
• 1976. — Хамдија Липовача, босанскохерцеговачки политичар.
• 1980. — Мартíн Демицхелис, аргентински ногометаш.
• 1981. — Јулиен Беннетеау, француски тенисер.

.

• 217. — Зепхyринус, папа 198-217.
• 1429. — Масаццио (Томмасо Масаццио), талијански сликар, познат је као први сликар ренесансе (р. 1401.).
• 1954. — Јамес Хилтон, британски писац.
• 1355. — Душан Стефан Немањић, српски цар, син краља Стефана Дечанског, краљ Србије од 1331.
• 1552. — Катхарина вон Бора, њемачки реформатор и жена Мартина Лутхера
• 1875. — Вјекослав Бабукић, препородитељ и језикословац.
• 1937. — Ерих Лудендорф, немачки генерал.
• 1968. — Џон Штајнбек, амерички писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1962.
• 1968. — Маx Брод, чешко-израелски писац, преводитељ, композитор и новинар жидовског поријекла (* 1884.).
• 1974. — Ристо Стијовић, српски вајар.
• 1972. — Гüнтер Еицх, њемачки писац.
• 1973. — Луис Кареро Бланко, премијер шпаније.
• 1982. — Артхур Рубинстеин, амерички пијанист пољског поријекла (р. 1887.).
• 1994. — Деан Руск, амерички министар вањских послова 1961у.1969.
• 1996. — Царл Саган, амерички астроном и писац.
• 2001. — Леополд Седар Сенгор, председник Сенегала.
• 2009. — Бриттанy Мурпхy, америчка глумица (р. 1977.)
• 2014. — Миодраг Б. Протић, српски сликар, ликовни критичар, теоретичар и историчар уметности 20. века у Србији и Југославији (р. 1922.).
• 2016. - Мицхèле Морган, француска глумица (р. 1920.)

.

• Свети Амвросије; Преподобни Григорије Горњачки - Детињци .

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар