25. 9.

25. рујна/септембар (25. 9.) је 268. дан године по грегоријанском календару (269. у пријеступној години). До краја године има још 97 дана.

• 1066. — Англосаксонски краљ Харалд Годwинсон побјеђује против краља Норвешке Харалда Хардраада у бици код Стамфорд Бридгеа и са тим завршава владавина Скандинаваца у Енглеској.
• 1345. — Након три године безуспјешних покушаја, српски цар Душан освојио град Сер, чиме је дошао у посјед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики, гдје се налази Света гора
• 1493. — Цристофоро Цоломбо испловио је из луке Кадиз на друго путовање у Нови свијет, који је открио 1492.
• 1513. — Шпански истраживач Васко Нуњес де Балбоа прешао је Панамски појас и постао први Европљанин који је видио Тихи океан.
• 1555. — Склопљен Аугсбуршки вјерски мир између њемачког краља Фердинанда I и лутеранских кнезова којима су изједначена права лутерана (протестаната) и римокатолика. Усвојен је закон о слободи вјероисповјести по принципу "[Цуиус регио, иллиус религио]]".

• 1789. — Амерички конгрес усвојио је Повељу слободе, као амандмане на Устав САД-а. Овом повељом грађанима се гарантује слобода говора, штампе, окупљања и исповједања вјере.
• 1818. — Обављена је прва трансплантација крви у Гуy'с Хоспитал, Лондон. -
• 1820. — Француски физичар Андрé-Марие Ампèре открио је закон (Амперов закон) о линеарним токовима електричне струје, према којем се два паралелна водича привлаче кад кроз њих тече истосмјерна струја, а одбијају кад су струје противне. Његово откриће омогућило је развој магнета.
• 1823. — Српском писцу и језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу додијељен је почасни докторат Универзитета у Јени.
• 1932. — Шпанска покрајина Каталонија добила је аутономију - право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија је укинута 1939. када је Франко након грађанског рата дошао на власт.
• 1940. — У окупираној Норвешкој Нијемци у Другом свјетском рату устоличили марионетску владу вође норвешких фашиста Видкуна Квислинга, чије је име (квислинг) постало синоним издајства и сарадње с нацистичким окупаторима широм Европе.
• 1942. — У Босанском Петровцу у Другом свјетском рату је одржан први конгрес љекара партизана и санитетских радника Југославије, с којег је упућен позив љекарима и студентима медицине да се прикључе борби против окупатора.
• 1943. — Совјетска Црвена армија је у Другом свјетском рату ослободила Смоленск, једно од посљедњих значајних упоришта њемачких нацистичких снага на територији СССР-а. -->
• 1947. — На Међународном суду за ратне злочине јапански цар Хирохито ослобођен је сваке кривње за рат.
• 1954. — Мао Це Тунг постао је први предсједник Народне Републике Кине.
• 1956. — У употребу пуштен први трансатлантски телефонски кабл, постављен између Обена у Шкотској и Њуфаундленда у Канади. -->
• 1957. — Амерички предсједник Дwигхт D. Еисенхоwер послао је у Литтле Роцк у Аркансасу 1000 војника како би омогућили проведбу пресуде Врховног суда да девет црних ученика може похађати једну дотад "бијелу" школу. Гувернер Аркансаса ангажирао је Националну гарду како би спијечио мале црнце да похађају школу заједно с бијелцима.
• 1962. — Соннy Листон постао је свјетски боксерски шампион тешке категорије када је у Цхицагу у првој рунди нокаутирао Флоyда Паттерсона.
• 1963. — Војска је у Доминиканској Републици оборила либералну владу Јуан Боссх Гавино, формирану седам мјесеци раније и суспендовала устав.
• 1965. — Отворен је меморијални комплекс Партизанско спомен гробље у Мостару. Пројектовао га је архитекта Богдан Богдановић у част свим Мостарцима и Мостаркама погинулим у НОБ-у
• 1973. — Амерички васионски брод Скајлаб 2 спустио се у Пацифик са три члана посаде, који су провели 59 дана у орбити око Земље.
• 1990. — Савјет безбједности УН-а увео је ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних.
• 1991. — Утемељена 204. бригада ХВ ХВ, Вуковар.
  • — Савјет безбједности УН-а усвојио је резолуцију о ембаргу на оружје Југославији и позвао југословенске лидере да прекину сукобе.
• 1992. — Москва и Вашингтон одбацили један од посљедњих остатака хладног рата, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима који раде у Русији, односно у САД-у.
• 1994. — Швајцарци на референдуму прихватили план владе о доношењу закона против расизма.
• 1997. — Британски суперсонични аутомобил поставио је у Невади нови свјетски рекорд постигавши брзину од 1142 километра на сат. -->
• 2001. — Сефер Халиловић, генерал Армије АРБиХ,Трибуналу у Хаагу након што је оптужен да је за време бошњачко-хрватског сукобау септембру 1993. учествовао у масакру 60 хрватских цивила; у новембру 2005. у недостатку доказа ослобођен кривице.
• 2004. — Највећи и најскупљи брод за крстарење Qуеен Марy 2 је испловио на прво крстарење.
• 2006. — Наоружани нападачи убили су афганистанску министрицу за питања жена, Сафију Ама Јан, испред њене куће у знак одмазде за промјене које је направила како би се побољшало едуцирање жена. --

.

• 1613. — Цлауде Перраулт, француски архитект († 1688.).
• 1744. — Фриедрицх Wилхелм II, пруски краљ († 1797.).
• 1866. — Тхомас Хунт Морган, амерички биолог, генетичар и нобеловац († 1945.).
• 1896. — Сандро Пертини, италијански социјалистички политичар и државник († 1990.).
• 1897. — Wиллиам Фаулкнер, амерички писац († 1962.).
• 1897. — Александар Вучо, Песник, романописац и активан учесник надреалистичког покрета, сматра се и родоначелником модерне поезије за децу († 1985.).
• 1906. — Дмитриј Шостакович, руски и совјетски композитор († 1975.).
• 1920. — Божидарка Дамњановић Кика, партизанка и народни херој Југославије.
• 1942. — Танасије Узуновић, српски глумац.
• 1944. — Мицхаел Доуглас, амерички глумац и продуцент.
• 1951. — Марк Хамилл, амерички глумац.
• 1952. — Цхристопхер Рееве, амерички глумац, редатељ и сценарист († 2004.).
• 1954. — Јуанде Рамос, шпањолски ногометни тренер и играч.
• 1955. — Карл-Хеинз Румменигге, њемачки ногометни репрезентативац.
• 1957. — Мицхаел Мадсен, амерички глумац и пјесник.
• 1960. — Игор Беланов, бивши украјински и совјетски ногометаш.
• 1960. — Петар Лазић, српски књижевник, један од најзначајнијих сатиричара данашњице.
• 1961. — Хеатхер Лоцклеар, америчка глумица.
• 1965. — Сцоттие Пиппен, амерички професионални кошаркаш.
• 1968. — Wилл Смитх, амерички глумац и раппер.
• 1969. — Цатхерине Зета-Јонес, енглеска глумица.
• 1973. — Бридгетте Wилсон, америчка глумица, пјевачица и манекенка.
• 1980. — Никола Жигић, бивши српски ногометни репрезентативац.
• 1984. — Златко Хорват, хрватски рукометни репрезентативац.
• 1987. — Моница Ницулесцу, румуњска тенисачица.

.

• 1630. — Амбросио Спинола, италијанско-шпански војсковођа (* 1569)
• 1680. — Самуел Бутлер, енглески књижевник (* 1612.).
• 1849. — Јоханн Страусс Старији, аустријски виолинист, диригент и композитор (* 1804.).
• 1917. — Франо Супило, хрватски политичар и публицист (* 1870.).
• 1928. — Рицхард Ф. Оутцаулт, амерички цртач и карикатурист, "отац" модерног стрипа (* 1863.).
• 1960. — Виктор Вида, хрватски књижевник (* 1913.).
• 1968. — Цорнелл Wоолрицх, амерички писац.
• 1970. — Ерицх Мариа Ремарqуе, њемачки књижевник (* 1898.).
• 1984. — Wалтер Пидгеон, амерички глумац канадског поријекла (* 1897.).
• 2005. — Дон Адамс, амерички глумац и комичар
• 2011. — Василија Радојчић, била је певачица српске изворне и народне музике (* 1936.).
• 2014. — Сулејман Тихић, босанскохерцеговачки политичар

• Свети свештеномученик Автоном (Оданије Рођења Пресвете Богородице)

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар