Ана од Бретање (25.1.1477. - 9.1.1514.) је била од 1488. године владарица Војводства Бретање, жена Максимилијана будућег цара Светог Римског Царства (1490-91), француских краљева Карла VIII (1491-98) и Луја XII (од 1499).
Уништењем и поделом Бургундског Војводства 1477. године између Француске и Хабсбурга, Војводства Бретање је било остало једина самостална држава на територију које се сматрало да подпада под француску круну. Како је Фрањо II од Бретање имао само кћер Ану његова намјера је била удати ју за владара јаке европске државе која би могла гарантирати независност Бретање. Први избор за будућег Аниног мужа је био будући кратковечни малолетни енглески краљ Едвард V. Након његовог нестанка 1483. године Како ће током Лудог рата 1485-88 Бретања бити поражен од Француске мировним споразумом је закључено да се Ана у будућности може удати само уз допуштење краља Француске. Без обзира на тај споразум Ана од Бретање која као малолетна преузима власт након очеве смрти 9. 9.1488. године се удаје за будућег светог римског цара Максимилијана 19. 12.1490. године.
Тренутак венчања је био потпуно погрешно изабран пошто те 1490. и следеће 1491. године Хабсбурзи ратују у Хрватској и Мађарској против Владислава II покушавајући тамо освојити власт тако да нису у стању бранити Бретању од француског напада 1491. године. Након што француска војска порази бретањску 1491. године Ана ће бити присилно удана за француског краља [[Карло VIII, краљ Француске|Карла VIII. Папа Иноцент VIII. ће следећу годину потврдити овај брак и наредити да се у случају да Ана наџиви краља, а нема деце мора удати за следећег француског краља.
То ће се на крају и догодити 1498 године када умире Карло VIII, којег наслеђује ожењени Луј XII. Након што се Луј XII растави од прве жене, следеће 1499. године он склапа брак с Аном.У том браку ће бити рођена једина Анина деца која доживљавају пунолетност,а старија кћер имена Клод од Бретање ће постати њена наследница у Бретањи. Последње године живота Ана проводи у борби да своју кћер уда за неког самосталног владара како би Бретања задржала своју неовисност. Када јој то није успело, онда је барем до своје смрти 1514. године успешно стављала вето на венчање своје кћери и француског престолонаследника тако да до њега долази око 4 месеца након Анине смрти.
