Arthur (film, 1981)
Артхур | |
---|---|
![]() кино постер | |
Режија | Стеве Гордон |
Продуцент | Роберт Греенхут Цхарлес Х. Јоффе |
Сценарио | Стеве Гордон |
Улоге | Дудлеy Мооре Лиза Миннелли Јохн Гиелгуд Гералдине Фитзгералд Јилл Еикенберрy Степхен Еллиотт Тед Росс Барнеy Мартин Хелен Ханфт |
Музика | Бурт Бацхарацх |
Фотографија | Фред Сцхулер |
Монтажа | Сусан Е. Морсе |
Дистрибуција | Wарнер Брос. Орион Пицтурес |
Датум(и) премијере | 17.7. 1981. |
Трајање | 97 мин. |
Земља | ![]() |
Језик | енглески |
Буџет | $7,000,000 |
Артхур на Интернет Мовие Датабасе |
Артхур је америчка романтична филмска комедија с елементима драме из 1981. коју је режирао и написао Стеве Гордон. Главне улоге тумаче Дудлеy Мооре, Лиза Миннелли, Јохн Гиелгуд и Гералдине Фитзгералд, а радња се одвија око насловног ноншалантног богаташа који се цијели дан само забавља, све док се не заљуби у једну дјевојку, успркос томе што му обитељ планира свадбу са кћерком богаташа. Артхур је зарадио 95,46 милијуна $ у америчким кинима и постао четврти најкомерцијалнији филм године,[1] те је углавном примљен са позитивним рецензијама, а номиниран је и за неколико награда, од којих је освојио и добар дио. Амерички филмски институт (АФИ) је пјесму Бест Тхат Yоу Цан До Цхристопхера Цросса ставио на 79. мјесто на својој листи 100 година АФИ-ја... 100 пјесама.
По филму је седам година касније снимљен и мање запажен наставак, Артхур 2: Он тхе Роцкс, а 30 година касније, истоимени ремаке.
Радња
[уреди | уреди извор]Артхур је богаташ који цијело своје вријеме проводи на пићу, проституткама и шалама које збија на свачији рачун. Но дубоко у себи он је само једна тужна особа која усред својег силног богатства никада није нашла срећу у животу а његов једини пријатељ је његов стари бутлер Хобсон. Његови родитељи га тјерају да се уда за богату Сусан али он не гаји никакве осјећаје за њу. Но Артхур једног дана упозна сиромашну али неодољиво шармантну дјевојку Линду те се заљуби у њу и по први пут одлучи учинити нешто самостално и не слушати родитеље.
Главне улоге
[уреди | уреди извор]- Дудлеy Мооре - Артхур Бацх
- Лиза Миннелли - Линда Маролла
- Јохн Гиелгуд - Хобсон
- Гералдине Фитзгералд - Мартха Бацх
- Јилл Еикенберрy - Сусан Јохнсон
- Степхен Еллиотт - Бурт Јохнсон
- Тхомас Барбоур - Станфорд Бацх
- Тед Росс - Биттерман
- Барнеy Мартин - Ралпх Маролла
- Паул Глеасон - Извршни директор
Награде
[уреди | уреди извор]Артхур је награђен са четири Златна глобуса - најбољи филм - комедија или мјузикл, глумац у комедији или мјузиклу (Дудлеy Мооре), споредни глумац (Јохн Гиелгуд) и пјесма Бест Тхат Yоу Цан До (Цхристопхер Цросс) - док је номиниран за још једну категорију - најбоља глумица у комедији или мјузиклу (Лиза Миннелли).
Награђен је и са два Осцара - најбољи споредни глумац Јохн Гиелгуд, оригинална пјесма Бест Тхат Yоу Цан До (C. Цросс) - док је номиниран у још двије категорије - најбољи главни глумац (Дудлеy Мооре), изворни сценариј (Стеве Гордон).
Артхур је добио и двије номинације за награду БАФТА - најбоља пјесма Бест Тхат Yоу Цан До (Цхристопхер Цросс), споредни глумац (Јохн Гиелгуд).
Критике
[уреди | уреди извор]Рогер Еберт је филму дао 3,5 од четири звијездице:
- "Само би нетко камена срца могао не вољети пијанца попут Артхура Бацха, који троши своје пијане дане у потрази за неким тко ће га вољети, бринути се о њему, пробудити страст у њему, и олакшати његову бол, те тко ће се, понајвише од свега, смијати његовим шалама. Артхур, којег тумачи Дудлеy Мооре, је алкохолични јунак Артхура, комедији о човјеку који је вриједан 750 милијуна $, али који никада неће помислити купити нечију љубав својим новцем... Изузев Моореа, благо у Артхур лежи у разним споредним улогама, особито у одличном Гиелгуду, иако сватко у овом филму има својих тренутака. Пасти ћете у напаст и помислити да ће Артхур бити досадан, зато јер се одвија око пијанца који увијек покушава причати своје приче. Имали бисте право да се ради о некој забави, али Артхур је филм. I тако је овај пијанац, за разлику од других пијанаца, пуно забавнији, смијешнији, хуманији и боље него што сте ви. Утјеловљује све предивне људске особине за које пијанци забуном мисле да потјече од пића."[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Артхур, Боx Оффице Информатион”. Боx Оффице Мојо.
- ↑ Рогер Еберт (1.11. 1981), Артхур, рогереберт.цом
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- Артхур на сајту ИМДб
- Артхур на АллМовие-у (en)
- Артхур на Боx Оффице Мојо-у
- Артхур на Роттен Томатоес-у (en)