Доња јура

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Рана јура (у геологији позната као Доња јура, оригинално (а у Европи још увијек) позната као "лијас") је најстарија од три епохе периода јуре.

Постоје велике лијаске наслаге дуж британске обале, поготово у Дорсету, што се поготово везује уз пионирски рад Марy Аннинг у Лyме Регису. Фациес доње јуре у овој области се првенствено састоји од глине, те танкиим наслагама вапненца и муљевца наталожено у морским увјетима.

Можда најбољи примјер лијаске обале на свијету су стијене Вале оф Гламорган у јужном Wалесу. Простирући се 22 километра јужно од Цардиффа, ова специфична страта стијена, смјештена на Бристолском каналу је мјешавина шкриљевца и вапненца, створена за вријеме геолошког метежа званог аморичка орогенеза.

Води се расправа око точне базе Хеттангијског стадија, а самим тим и самог система јуре. Биостратиграфски се користи прва појава псилоцератидних амонита; али ово овиси о присутству релативно комплетниј амонитских фауна, што ствара проблем корелације са стратама у другим дијеловима свијета. Уколико се користи овај биостратиграфски индикатор, онда је Лиас група — литострафска подјела — покрива обје стране јурско/тријаске међе.

Током овог период, амоноиди, који су умало били потпуно нестали за вријеме изумирања на крају тријаса, су се проширили и створили велико богатство различитух и сложених облика (прави амонити). Амонити су тако брзо еволуираи, а њихове шкољке су добро очуване, те представљају важне зонске фосиле. У самој Европи постоји неколико значајних еволуцијских стадија амонита (в. нпр. Давиес, 1920, стр.173-5)

Рана јура је била важно вријеме у еволуцији морских рептила. У хеттангију су већ постојећи рхаецијски ихтиосаури и плезиосаури наставили с развојем, док су се исто вријеме појавили нови облици морских рептила, као Ицхтхyосаурус и Темнодонтосаурус међу ихтиосаурима, те Еурyцлеидус, Мацроплата и Рхомалеосаурус међу плезисоаурима (све Рхомалеосауридае, мада се по тренутним дефинитицијама та група сматра парафилетичном). Сви ти плезиосаури су имали вратове средње величине и велике главе. У тоарцију, пред крај ране јуре, појавили су се талатосаури или морски крокодили, исто као и нови родови ихтиосаура (Стеноптерyгиус, Еурхиносаурус, и примитивниСуеволевиатхан) те плезиосаура (еласмосаурс (дуговрати) Мицроцлеидус и Оццитаносаурус, и плиосаур Хауффиосаурус).

На копну се појавио одређен број нових типова диносаура- хетеродонтосаури, сцелидосаури, стегосаури и тетанурае, те се придружили групама као што су подокесаури, просауроподи и сауроподи преосталим из тријаса. Уз њих су постојали и мањи месождери као сфеносухидски и протосухидски крокодили. У зраку су нови типови птеросаура замијенили оне изумрле на крају тријаса. Дотле су у ниском раслињу живјеле мање врсте раних сисасваца, исто као и тритолодонтски рептили налик на сисавце, те гуштеролики сфенодонти и ране преци данашњих водоземаца.

Име Лиас су геолози преузели из енглеског каменорезачког жаргона, односно наћина на који су каменоресци изговарали енглеску ријеч "лаyерс" (слојеви).

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Давиес, А. M., Ан Интродуцтион то Палаеонтологy, Тхомас Мурбy & Цо., Лондон
  • Хоусе, M.Р. (1993) Геологy оф Тхе Дорсет Цоаст, Тхе Геологистс' Ассоциатион.
  • Симмс, M.Ј.,Цхидлаw, Н., Мортон, Н. анд Паге, К.Н.(2004) Бритисх Лоwер Јурассиц Стратиграпхy, Геологицал Цонсерватион Ревиеw Сериес, Но.30, Јоинт Натуре Цонсерватион Цоммиттее, Петербороугх.

Вањски линкови

[уреди | уреди извор]
Јурски период
Доња јура Средња јура Горња јура
Хетангиј Синемуриј Плинсбах Тоарциј Ален Бајоциј Бат Каловиј Оксфорд Кимериџ Титон