Француски прекоморски департмани и територије
 Овај чланак дио је серије чланака на тему
Административна подјела Француске |
|
(укљ. прекоморске регионе) |
|
(укљ. прекоморске департмане) |
|
Градови |
|
Остале у прекоморској Француској
Прекоморске заједнице |
Француски прекоморски департмани и територије (француски: Дéпартементс ет территоирес д'оутре-мер), колоквијално зване акронимом ДОМ-ТОМ је назив за све територије изван Европе, којима управља Француска. Те територије имају различите правне статусе и нивое аутономије, па их се дијели у 4 категорије.
Прекоморски департмани
[уреди | уреди извор]Они по уставу имају исти статус као француски департмани и француске покрајине те се сматрају дијелом Европске Уније.
Гуаделоупе (од 1946.)
Мартиниqуе (од 1946.)
Француска Гвајана (од 1946.)
Рéунион (од 1946.)
Маyотте (од 2011.[1])
Прекоморске заједнице
[уреди | уреди извор]Земље те групе имају врло различите статусе, од свих њих једино отоци Саинт Мартин и Саинт Бартхéлемy у Карибима припадају Европској Унији.
Француска Полинезија, то је земља са високим ступњем аутономије (од 2003.)
Саинт-Пиерре и Миqуелон (од 2003.)
Wаллис и Футуна (од 2003.)
Саинт Мартин (од 2007.)
Саинт Бартхéлемy (од 2007.)
Специјална заједница
[уреди | уреди извор]- Нова Каледонија у Меланезији има специфичан статус заједнице суи генерис (цоллецтивитé суи генерис).[2] То је због договора из 1998. да се у року од 15 до 20 година изврши потпуни пријенос власти на локалну заједницу,[1] па ће становници Нове Каледоније одлучити на референдуму да ли ће постати независна држава или остати Француска прекоморска заједница.
Француске прекоморске територије
[уреди | уреди извор]- Француске Јужне Територије (Террес аустралес ет антарцтиqуес франçаисес, ТААФ) од 6. аугуста 1955.[2]
Законским актом 2007-224 од 21. фебруара 2007., Распршени отоци у Индијском оцеану постали су пети дистрикт ТААФ-а.
Ненасељене земље
[уреди | уреди извор]Већина тих територија припада 5 дистинкту ТААФ-а
- отоци Саинт-Паул и Амстердам
- архипелаг Црозет
- архипелаг Кергуелен
- Оток Цлиппертон кораљни атол у сјеверном Пацифику са администрацијом у Француској Полинезији.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]За разлику од Британских прекоморских територија који нису по уставу дио Велике Британије, дакле нису дио националног територија, те територије су саставни дио Републике Француске.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Статус бројних француских прекоморских територија, остатака некадашњег Француског колонијалног империја радикално се измјенио почетком 1970-их. Тад је архипелаг Комори у Индијском оцеану програсио независност 1975. године, уз изузетак отока Маyотте који се одлучио остати унутар Француске. Слиједио га је 1977. Џибути на Рогу Африке, а 1980. англо-француски пацифички кондоминиј Нови Хебриди, под именом Вануату.[1]
Французи су свим територијима који су одлучили остати уз Француску Републику дали прилично велику аутономију, осим у ресорима који су остали резервирани за метрополу, попут вањских послова и одбране. Њима се влада кроз различите, али у бити сличне административне структуре, обично имају изабрано вијеће са пресједником, који су ипак подређени представнику Француске Републике.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Тхе оверсеас территориес” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 6. 5. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 „Лес Цоллецтивитéс” (француски). Министре дес Оутре-Мер. Приступљено 6. 5. 2013.
