Франк Ријкаард

Франк Ријкаард

Лични подаци
Пуно име	Франклин Едмундо Ријкаард
Датум рођења	30. рујна 1962.
Мјесто рођења	Амстердам, Низоземска
Држављанство	низоземско
Висина	1.90м
Позиција	везни играч
Информација о клубу
Тренутни клуб	у мировини
Професионални клубови*
Године Клуб Ута. (гол.) 1980 - 1987 АФЦ Ајаx 206 (46) 1987 - 1988 Спортинг ЦП 0 (0) 1987 - 1988 → Реал Зарагоза 11 (0) 1988 - 1993 АЦ Милан 142 (16) 1993 - 1995 АФЦ Ајаx 55 (19) Национална репрезентација** Године Репрезентација Ута. (гол.) 1981 - 1994 Низоземска 73 (10)
Тренирани клубови
1998 - 2000 2001 - 2002 2003 - 2008 2009 - 2010 2011 - 2013	Низоземска Спарта ФЦ Барцелона Галатасараy Саудијска Арабија
* Наступи и голови у професионалним клубовима који се рачунају само за службене утакмице и тачни су до 3.11.2011.

Франклин Едмундо Ријкаард (Амстердам, 30. рујна 1962.), низоземски ногометни тренер и бивши ногометни играч.

Играо је за Ајаx, зарагоски Реал и АЦ Милан. Играо је и за низоземску ногометну репрезентацију 73 пута и забио 10 голова. Од 2009. године до данас тренира Галатасараy. Прије тога, тренирао је Барцелону.

Ријкаард је имао само 17 година кад је дебитирао у првој постави Ајаxа 1980. године. У дебију против Го Ахеад Еаглеса забио је гол у Ајаxовој побједи од 4:2. Те је сезоне одиграо 23 утакмице и забио 4 гола. 1982. са Ајаxом је освојио низоземску лигу и годину послије обранили ту титулу. 1987. године Ријкаард одлази с тренинга и говори да неће никад више тренирати док је Јохан Цруијфф тренер. Исте године потписује са португалским Спортингом, али прекасно и ту сезону пропушта не играјући нити једну утакмицу. Посуђен је шпањолском Реалу из Зарагозе, али чим је посудба била готова потписао је за талијански АЦ Милан.

Након пет сезона проведених у Милану, Ријкаард постаје легенда. Тренер Арриго Саццхи пребацује га с позиције обрамбеног играча у позицију средњег везног чији ујецај се види у ногомету Патрицка Виеире. Играјући са својим сународњацима Марцом ван Бастеном и Руудом Гуилтом двапут осваја Лигу првака 1989. и 1990. године и двапут Серие А.

Ријкаардов темперамет је још увијек био проблем, што је доказао на Свјетском ногометном првенству1990. године када је неколико пута пљунуо у лице Руди Воеллеру. Низоземска је била фаворит на том првенству, али је испала од Њемачке.

Послије пет година у Италији, Ријкаард се враћа у Ајаx 1993. године. Под водством Лоуиса ван дер Гаала, Ријкаард с Даннy Блиндом формира чврсту и искусну обрану Ајаxа и побјеђује два од три домаћа првенства. Ајаx је био у сезони 1994./95. непоражен и тај успјех преноси у Лигу првака. У својој задњој утакмици Ријкаард осваја Лигу првака (тадашњи Еуропски куп) побједом од 1:0 против АЦ Милана на стадиону Ернст Хаппел у Бечу.

У националној врсти Франк Ријкаард дебитира 1981. године. Играо је 1988. године на еуропском првенству када је Низоземска освојила прво мјесто побједом против Совјетског савеза 2:0. Ријкаард је тада играо обрамбеног играча заједно с Роналдом Коеманом. Такођер је играо за Низоземску тијеком 90-их на свјетском првенству 1994. и на Еуру 92. године.

Ријкаард је судјеловао у инциденту на свјетском првенству 1990. са Руди Воеллером. Ријкаард је био кажњен за оштар старт на Воеллеру и када је заузео позицију за извођење слободног ударца Ријкаард је пљунуо Воеллеру на косу. Воеллер се притужио судцу који му је дао жути картон.

На Еуру 1992. у полуфиналу Ријкаард је забио гол за изједначење 2:2 против Данске, а Низоземци су прошли даље побиједивши извођењем једанаестераца.

Задњи наступ за репрезентацију уписао је на свјетском првенству 1994. године када је Низоземска изгубила од будућих свјетских првака Бразила 3:2.

Ријкаардов тренерска каријера започиње 1998. године када је постао изборником низоземске ногометне репрезентације. Прије тога је био помоћни тренер низоземске репрезентације заједно с Роналдом Коеманом и Јоханом Неескенсом под изборничком палицом Гууса Хиддинка. Испочетка Ријкаард није озбиљно схваћао свој изборнички посао збоф неискуства, али је ипак одвео репрезентацију до полуфинала на Еуру 2000. Низоземска је играла најбољи ногомет на турниру, али је ипак испала од Италије на пенале, а Ријкаард је одмах дао отказ.

У сезони 2001./2002. Франк Ријкаард постаје тренером Спарте из Роттердама, најстаријег професионалног клуба у низоземској лиги. Ријкаард је уживао у свом новом послу, али због финанцијских потешкоћа клуб није био јак и није могао се одржати у првој лиги, На крају сезоне Спарта испада у другу лигу, а Ријкаард одмах добива отказ као посљедицу испадања у другу лигу.

Након отказа у Спарти Ријкаард није дуго био без посла. За мање од годину дана посао добива у Барцелони у сезони 2003./2004. Ријкаард је дошао у клуб који је био у новој фази стварања клупске повијести. Изабран је нови предсједник Јоан Лапорта и нова управа, но навијачи су били незадовољни чињеницом да је клуб прекинуо долазак Давида Бецкхама у клуб.

Ријкаард је имао разочаравајући старт у Барцелони и навијачи су тразили његову оставку, посебице кад је Барцелона изгубила против Реал Мадрида. Но Ријкаард је одлучио остати и појачати Барцу новим именима. Иако је Барцелона тијеком сезоне б��ла на само бод од зоне испадања, сезону 2003./04. завршили су на другом мјесту. Тада је Ријкаард одлучио подићи Барцелону на сљедећи левел и око Роналдинха одлучио изградити нову момчад. Довео је Деца, Самуела Ето'оа и Едмилсона. Са снажном подршком предсједника Лапорте Ријкаард је преокренуо стање у клубу и у сезонама 2004./05. и 2005./06. успио је освојити Ла Лигу.

Постао је први Барцелонин тренер који је успио двапут побиједити Реал Мадрид на Сантиаго Бернабеу, постигнуће које нису постигли ни Јохан Цруијфф, Лоуис ван Гаал и Луис Арагонес. Због прекрасног ногомета који је играла његова момчад и због професионалног става на и изван терена, Ријкаард осваја титулу УЕФА-иног тренера године у кокуренцији четворице номинираних тренера.

17. свибња 2006. године Ријкаард с Барцелоном осваја Лигу првака побједом 2-1 над Арсеналом гдје су надокнадили гол заостатка након што су губили 1-0. Побједа у Лиги првака учинила га је петим човјеком који је као тренер и као играч освојио Лигу првака уз Мигуела Муноза,Гиованнија Трапаттонија, Јохана Цруијффа и Царла Анцелоттија.

Био је једини црни тренер у шпањолској Ла Лиги. Из Барцелоне је отишао 2008. године, а од 2009. тренира турски Галатасараy С.К.