Гнијездо

Гнијездо, птичја настамба од гранчица, лишћа, блата и другог материјала која служи за одлагање јаја и одгајање младих птића. У већини случајева граде га женке а натеријал донашају мужјаци. Ова некад крајње примитивна, а некад врло сложена архитектонска творевина слиједи унапријед утврђене и још недовољно испитане законитости.

Једна врста гнијезда (ластавичја гнијезда) на подручју Азије позната је као веома скуп специјалитет у Кини. Граде га ластавице Аеродрамус фуципхагус и Аеродрамус маxимус на тешко приступачним стјеновитим мјестима.

Увјети

У току године смјењује се у животу птице неколико важних догађаја: проналажење партнера, парење , свијање гнијезда, полагање јаја. Свијање гнијезда је инстинктивна, насљедна особина уско повезана с климом. У еуропским земљама птице се гнијезде и полажу јаја у прољеће. Гнијезда се разликују по мјесту, облику и материјалу употребљеном за њихову градњу. Према дефиницији Ј. Дорста у његовој књизи "Живот птица" гнијездо има неколико функција: не дозвољава испадање јаја и њихово разбијање, чува топлину неопходну за јаја у току инкубације и младе док не добију перје и представља сигурно склониште за птиће док се не оспособе за летење. Свако гнијездо точно одговара потребама одређене врсте птица. Птице обично полажу јаја једанпут годишње, а оне из једног подручја гнијезде се у исто вријеме. Сезона парења увијек је прилагођена климатски најповољнијем периоду кад има највише хране. Птица која живи у подручју гдје има хране у изобиљу гнијезди се понекад двапут годишње полажући при том 2-3 јаја. Иста птица која живи у подручју гдје је повољан период знатно краћи гнијездити ће се само једанпут годишње али ће носити 6-7 јаја. Кад се приближи сезона парења птица одабире териториј за свијање гнијезда. У већини случајева то је посао мужјака. Кад одабире посјед мужјак звучним ефектима привлачи женку. Одабирање гнијезда може бити и дужност женке. Код неких патки и колибрија мјесто за свијање гнијезда одређује женка. Избор мјеста директно је увјетован начином живота појединих врста и потребом за сигурношћу. Ово не би требало схватити дословце пошто се птице често прилагођавају локалним увјетима. Тако чапље подједнако добро свијају гнијезда у трсци, жбуњу или на високом дрвећу.

Градитељи

Многи орнитолози сматрају да се вјештина грађења гнијезда развила под притиском еколошких увјета и да су птице у почетку полагале јаја на тло остављајући их потпуно незаштићена. Примјећено је да су код оних врста птица чији младунци излазе из јаја прекривени перјем, одмах прогледају и брзо су способни за летење (потркушци), гнијезда једноставнија. Напротив врсте које доносе на свијет голуждраве, слијепе птиће (чучавци), граде много сложенија и сигурнија гнијезда. Без обзира да ли су на земљи или на дрвету гнијезда су у већини случајева камуфлирана. Има птица које полажу јаја на тло без претходних припрема. Ово је најпримитивнији начин свијања гнијезда. У овом случају гнијездо је скривено захваљујући мимикрији јер су јаја бојом потпуно прилагођена околини. Друге врсте такођер полажу јаја на тлу али траже неку природну пукотину. Неке птице граде на тлу примитивна гнијезда од камења и гранчица. Одређене врсте птица не граде гнијездо него траже природно склониште које прилагођавају својим потребама. То могу бити шупљине на тлу, у стјенама или дрвећу. У овакву шупљину птица обично унесе неколико гранчица и гнијездо је готово. Многе шумске птице користе за свијање гнијезда природне шупљине у дрвету, а неке као што је дјетлић, саме праве шупљину. Неке птице које се гнијезде на овакав начин затварају отвор земљом због веће сигурности. Бјегство од непријатеља приморава птице да камуфлирају гнијезда или да их граде на неприступачним мјестима: на висини или у шупљинама. Неке врсте птица које живе у скупинама као што су гачци свијају гнијезда у колонијама. На тај начин не постоји надметање у потрази за храном, а гнијезда штите сви чланови заједнице. Најзад има птица као што су неке врсте врабаца које траже заштиту од других врста свијајући гнијезда у њиховој близини. Да би се склониле од непријатеља многе птице се гнијезде на води. При том користе већ постојећу платформу од барске трске или је граде саме. Ипак најсигурнија су гнијезда саграђена високо на дрвећу. Таква су гнијезда и савршенија. Направљена су од материјала који се може пронаћи у близини. Неке дневне грабљивице као што су чапља и рода праве платформу од грана које прекривају мањим гранчицима. Птице из рода врабаца обично граде сасвим затворена гнијезда која пружају заштиту од хладноће, непогоде и нападача. Код других су гнијезда саграђена од најтананијих гранчица и скоро су прозирна. Најзад има и оних које се понашају као прави зидари а за градњу гнијезда користе земљу и блато. То је случај са ластавицама. Поред индивидуалних постоје и колективна гнијезда која су много економичнија и пружају већу сигурност. Не треба заборавити птице паразити, као што су кукавица, које полажу јаја у туђе гнијездо и цјелу бригу о потомству препуштају другима. У већини случајевима птице користе гнијездо само годину дана али неке дневне грабљивице као што је бијела рода које праве отворена гнијезда обично их уз мале поправке користе неколико година.

Шире значење истог назива

У ширем смислу, назив гнијездо односи се и на "градње" других врста животиња чија је намијењена узгој младунаца и њихова заштита у раздобљу узгоја. Тако разни инсекти али и сисавци као и рибе "граде" своју врсту гнијезда. Користе га већ према потребама врсте. Тако су познати колоквијални изрази "осиње гнијездо", или "мравињак" и "термитњак" или примјерице "брлог", а увијек је ријеч о неком облику градње намијењене коћењу, лежењу или једноставно, заштити у раздобљу дозријевања подмлатка до самосталности.