Хајрудин Барбароса

Хајрудин Барбароса (рођен као Хıзıр, надимак Барбароса тј. тал. Црвенобради су му додали Европљани због његове црвене браде; око 1478. – Истанбул 1546), испрва је био Берберски пират, а касније адмирал османске флоте чијом су заслугом Алжир и Тунис постали дјелови Османског царства.^[1] Чак три вијека након његове смрти, његови пиратски насљедници пустошили су медитеранске обалне градове и села.^[1]

Хајрудин је био један од четверо синова Турчина са отока Лезбоса. Шпањолски и Португалски напади на Сјеверну Африку између 1505. и 1511. изазвали су велики револт и мржњу код Хајрудина и његова брата Оруçа, и потакнули их да се баве пиратсвом дуж сјеверноафричке обале.^[1] Они су се уз то настојали уз помоћ муслиманских избјеглица из Шпањолске изборити за неку афричку домену и почели остваривати свој наум. Кад су Шпањолци убили његова брата Оруçа 1518., ком је Хајрудин, био помоћник, схватио је да ће без помоћи са стране у сукобу са Шпањолском изгубити домену. Због тог ју је понудио османском султану, који му је заузврат дао титулу беглербега и послао војна појачања 1518. Уз њихову помоћ Хајрудин је 1529. успио заузети читав Алжир и претворити у велику базу медитеранског пиратства.^[1]

Због тих заслуга је 1533. постављен за капудан пашу (главног адмирала) османске морнарице, са којом је сљедеће године заузео читав Тунис. Па је и Тунис постао пиратска база усмјерен против Апенинског полуотока.^[1]

Цар Светог Римског Царства Карло V покренуо је прави крижарски рат 1535. и успио заузети градове Тунис и Гоулетт, али је његова побједа била кратка вијека будући да је Хајрудин Барбароса 1538. успио побиједити здружену флоту млетачко-хабсбуршку флоту у битка код Превезе и тиме Османлијама осигурати контролу над цијелим источним Медитераном све до пораза у битци код Лепанта 1571. године

Хајрудин Барбароса је све до своје смрти, остао високо цијењена личност на Високој Порти у Цариграду.^[1]

Хајрудин Барбароса на Wикимедијиној остави

• Барбаросса (en)