Ида Сабо

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ИДА САБО
Датум рођења6. јул 1915.
Место рођењаПечуј
 Аустроугарска
Чланица КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден јунака социјалистичког рада
Орден братства и јединста
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден за храброст
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
Партизанска споменица 1941.

Ида Сабо (мађ. Сзабó Ида; 1915 - 2016.), учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ, СР Србије и САП Војводине и јунак социјалистичког рада.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Југословенским женама нико није поклонио равноправност већ су оне својим учешћем у народноослободилачкој борби, и то масовним учешћем – са оружјем у руци, избориле.

Рођена је 6. јула 1915. године у Печују.

Као тринаестогодишњакиња, постала је текстилна радница а затим је радила у једној суботичкој штампарији. Рано се прикључила радничком и синдикалном покрету учествујући акцијама и штрајковима Уједињених радничких синдикалних савеза Југославије (УРССЈ-ових синдиката). У Савез комунистичке омладине Југославије је примљена 1934. Због политичке активности морала је да оде из Суботице. Отишла је у Љубљану где је примљена у КПЈ 1939. Обављала је дужности секретара Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану.

»За њен живот није никад била везана никаква афера, није стекла материјално богатство, живи од своје пензије. Доживела је да види рушење света који је градила, повампирење фашизма и сигурно небројено много својих и туђих, животних неправди.«[1]

Љиљана Јокић Каспар о Иди Сабо

Припада групи комуниста који су организовали устанак у Југославији 1941. године и Народноослободилачку борбу. Ухапшена је 1942. али је убрзо пуштена из затвора. Прикључила се словеначким партизанима, где је до завршетка рата обављала одговорне партијске задатке: чланица и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану, чланица Покрајинског комитета СКОЈ-а за Словенију, чланица Окружног комитета КПЈ за више округа, а затим и у Главном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Словеније.

После ослобођења, обављала је одговорне политичке дужности у партијским, синдикалним и државним органима, прво у Словенији а затим у Војводини, Србији и Југославији. Бирана је за посланицу републичке и савезне скупштине, посланицу Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, где је у периоду 19631967. обављала дужност потпредседнице. Бирана је за потпредседницу Покрајинског одбора АФЖ-а Војводине (1946). Обављала је и друге одговорне дужности у Савезу удружења бораца Народноослободилачког рата и Социјалистичком савезу радног народа Југославије. Била је чланица Председништва СФРЈ, Председништва Србије и Савета федерације.

Дуња Поповић, унука Иде Сабо, описала је поједине сегменте њеног живота кроз приповетке "Суботички реквијем" и "Судија преког суда" у књизи "Таоци страха" (издање Нова Поетика, 2020.). Идино име замењено је, том приликом, фиктивним именом Ерика Ференц.

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом и др.

Литература

[уреди | уреди извор]
Партизанска споменица 1941. Сегмент искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.
  • Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]