Ида Сабо
ИДА САБО | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() | |||||||||
Датум рођења | 6. јул 1915. | ||||||||
Место рођења | Печуј![]() | ||||||||
Чланица КПЈ од | 1935. | ||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
Одликовања |
|
Ида Сабо (мађ. Сзабó Ида; 1915 - 2016.), учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ, СР Србије и САП Војводине и јунак социјалистичког рада.
Биографија
[уреди | уреди извор]Југословенским женама нико није поклонио равноправност већ су оне својим учешћем у народноослободилачкој борби, и то масовним учешћем – са оружјем у руци, избориле.
Рођена је 6. јула 1915. године у Печују.
Као тринаестогодишњакиња, постала је текстилна радница а затим је радила у једној суботичкој штампарији. Рано се прикључила радничком и синдикалном покрету учествујући акцијама и штрајковима Уједињених радничких синдикалних савеза Југославије (УРССЈ-ових синдиката). У Савез комунистичке омладине Југославије је примљена 1934. Због политичке активности морала је да оде из Суботице. Отишла је у Љубљану где је примљена у КПЈ 1939. Обављала је дужности секретара Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану.
Љиљана Јокић Каспар о Иди Сабо
Припада групи комуниста који су организовали устанак у Југославији 1941. године и Народноослободилачку борбу. Ухапшена је 1942. али је убрзо пуштена из затвора. Прикључила се словеначким партизанима, где је до завршетка рата обављала одговорне партијске задатке: чланица и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану, чланица Покрајинског комитета СКОЈ-а за Словенију, чланица Окружног комитета КПЈ за више округа, а затим и у Главном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Словеније.
После ослобођења, обављала је одговорне политичке дужности у партијским, синдикалним и државним органима, прво у Словенији а затим у Војводини, Србији и Југославији. Бирана је за посланицу републичке и савезне скупштине, посланицу Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, где је у периоду 1963—1967. обављала дужност потпредседнице. Бирана је за потпредседницу Покрајинског одбора АФЖ-а Војводине (1946). Обављала је и друге одговорне дужности у Савезу удружења бораца Народноослободилачког рата и Социјалистичком савезу радног народа Југославије. Била је чланица Председништва СФРЈ, Председништва Србије и Савета федерације.
Дуња Поповић, унука Иде Сабо, описала је поједине сегменте њеног живота кроз приповетке "Суботички реквијем" и "Судија преког суда" у књизи "Таоци страха" (издање Нова Поетика, 2020.). Идино име замењено је, том приликом, фиктивним именом Ерика Ференц.
Одликовања
[уреди | уреди извор]Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом и др.
Литература
[уреди | уреди извор]![]() |
Сегмент искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.
Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рођени 1915.
- Умрли 2016.
- Војвођански Мађари
- Српски комунисти
- Југославенски партизани
- Жене у Народноослободилачкој борби
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Јунаци социјалистичког рада
- Друштвено-политички радници СР Словеније
- Друштвено-политички радници САП Војводине
- Друштвено-политички радници СР Србије
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Посланици Скупштине СР Србије
- Народни посланици Скупштине Југославије
- Чланови Председништва СФРЈ
- Чланови Савета федерације СФРЈ