Капуцини

Ред мање браће капуцина
Ордо Фратрум Минорум Цапуццинорум

( грб)
Кратица назива:	О.Ф.M.Цап.
Година оснивања:	1520.
Година реорганизирања:
Реорганизатор:	-
Мјесто оснивања:	Фермо
Маттео да Басцио
утемељитељ:	Маттео да Басцио
крилатица:
Службени језик:
Сједиште:	Виа Пиемонте 70, Рим
генерал министар:	Мауро Јöхри
челни човјек:	генерал министар
Родитељски ред:	Фрањевци
Редови настали из овог реда:
Подредови:
Број припадника:	11 000 (1991.)
Познати припадници:
Одијело:	смеђи плашт са капуљачом
...

Ред мање браће капуцина или краће Капуцини (латински: Ордо Фратрум Минорум Цапуццинорум, акроним: О.Ф.M.Цап.) је католички црквени ред, аутономна грана фрањевачког реда. ^[1]

Ред је као реформски покрет основао фрањевачки редовник Маттео да Басцио - 1525. ^[1]уз дозволу папе Клемента VII.

Његов циљ био је повратак изворним правилима реда, како их је замислио и живио св. Фрањо Асишки, а то је по њему у првом реду био повратак самотном животу пустињака - тј.аскетизам. Једна од његових првих мјера била је промјена одијела, његови сљедбеници ходали су боси и носили једноставни - хабит са капуљачом (талијански: цапуццино, по чему су добили и име) и могли пуштати браде. ^[1]. Маттео је врло брзо окупио бројне сљедбенике, који су живјели изузетно скромно и једноставно, на граници сиромаштва, временом је то донекле ублажено, иако ред и данас практицира строги аскетизам. За Капуцине је било особито тешко прогрмити 16. вијек, кад су малтретирани од старијих грана фрањеваца, и кад им је папа забранио ширење изван Италије. ^[1]

Велики удар за Капуцине збио се 1542. кад је њихов генерални викар Бернардино Оцхино прешао у протестанте, то их је готово дотукло. Ипак су наставили радити и ширити се, па су већ 1571. имали - 17 000 припадника. ^[1]Капуцини су одиграли готово једнако важну улогу као језуити у борби против реформације, нарочито на самом почетку и то код једноставног припростог свијета. Тако да им је од 1574. допуштено потпуно слободно ширење реда, а од 1619. дана и потпуна аутономија. ^[1]Свој зенит имали су средином 18. вијека, кад су имали 34 000 чланова. Од Француске револуције почео је пад њихове популарности, па им се и број чланова смањује. ^[1]

Капуцини су се прославили својим устрајним херојским радом, за вријеме великих епидемија које су харале Европом од 16. до 18. вијека. Исто су тако познати по свом мисионарском и друштвеном раду код сиромашних друштвених слојева. ^[1]

Капуцини на Wикимедијиној остави

• Цапуцхин на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)
• Службене странице реда Архивирано 2008-06-12 на Wаyбацк Мацхине-у (en), (it), (fr)