Књига о исцјељивању

Књига о исцјељивању (арапски: کتاب الشفاء Китаб Ал-Схифаʾ, латински: Суффициентиа) је научна и филозофска енциклопедија коју је написао перзијски љекар Абū Алī ибн Сīнā (Авиценна). Успркос свог наслова, не бави се непосредно медицином, а "лијечење" у наслову се односи на лијечење од незнања. Сматра се најважнијим Ибн Синим дјелом с подручја науке и филозофије, и вјерује се да ју је почео писати око 1014, завршио око 1020,^[1] а објавио 1027.^[2]

Књига је тематски подијељена у четири дијела: први се бави логиком, други природним наукама, трећи математиком (што укључује qуадривиум аритметике, геометрије, астрономијеи музике), а четврти метафизиком.^[2] На њу су значајно утицали древни грчки филозофи као Аристотел, хеленистички мислиоци као Клаудије Птоломеј, ранија перзијски и муслимански учењаци и филозофи као Ал-Кинди (Алкиндус), Ал-Фараби (Алфараби) и Абū Раyхāн ал-Бīрūнī.

• Авиценна он тхе субјецт анд тхе објецт оф метапхyсицс wитх а лист оф Енглисх транслатионс оф хис пхилосопхицал wоркс