Легница
Легница
| |
|---|---|
.jpg) | |
| Координате: 51°12′Н 16°9′Е / 51.200°Н 16.150°Е | |
| Држава |  Пољска
|
| Војводство | Доњошлеско |
| Повјат | Легница |
| Власт | |
| - градоначелник | Тадеусз Крзакоwски |
| Површина | |
| - Укупна | 56.3 км²[1] |
| Висина | 113[1] |
| Становништво (2019.) | |
| - Град | 99,350[1] |
| - Густоћа | 1,765 стан. / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 59-220[1] |
| Карта | |
  Легница Позиција Легнице у Пољској | |
Легница (њемачки: Лиегнитз, латински: Лигнитиум) је град од 99,350 становника[1] на западу Пољске у Доњошлеском војводству.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Легница лежи на ушћу Цзарне Wоде у Кацзаwу (притока Одре)[2] удаљена седамдесетак км сјеверозападно од Wроцłаwа.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Легница је никла као утврда у 12. вијеку, - 1248. постала је пријестолница истоименог војводства.[3] Статус града добила је 1252. и убрзо постала важно трговиште, на бази мануфактурне производње тканина.[3]
Легницом су 500 година владали Пјастовићи, а након тог је она као и цијела Шлезија била под влашћу чешких, хабсбуршких, пруских и њемачких владара.[2] Током Тридесетогодишњег рата за њену утврду су вођене крваве битке.[2]
Код Легнице су се одиграле велике битке у којима се одлучивала судбина Европе.
Прва - 1241. у којој су Монголи поразили пољску војску под водством Хенрика II[3], и отишли даље на запад. Друга - 1760. за Седмогодишњег рата кад је пруска војска Фридрика II побиједила аустријску, и трећа - 1813. у којој су руско-пруске коалицијске снаге под заповједништвом маршала Блüцхера поразиле наполеонову војску.[2]
Тешко је разорена за Другог свјетског рата.[3] Након рата од 1945. до 1993. Легница је постала велик гарнизон Црвене армије, а након распада СССР-а, Оружаних снага Руске Федерације. Због тог су је звали - Мала Москва. У Легници су се доносиле стратешке одлуке у вези са сигурношћу Европе и свијета. Из тог гарнизона су совјетске трупе у аугусту 1968. марширале на Чехословачку.[2]
Од 1992. Легница је сједиште властите бискупије.[3]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Од архитектонских споменика Легница има средњовјековни пјастовски замак, катедралу св. Марије, пар барокних цркви и монументални комплекс Витешке академије.[2]
Град има музеј бакра, умјетничку галерију, театар, културни центар и велику јавну библиотеку.
Привреда
[уреди | уреди извор]Данашња Легница је град текстилне, прехрамбене индустрије и велике металуршке компаније КГХМ Полска Миедź, великог произвођача бакра и сребра.
Од давнина је позната по преметима од месинга које израђују локалне занатлије.[3]
Побратимски градови
[уреди | уреди извор]Легница има уговоре о партнерству са слиједећим градовима;[2]
Wуппертал, Њемачка 1993
Дрогобич, Украјина 1999
Бланско, Чешка 2000
Роанне, Француска 2006- Меиссен, Њемачка 2017
