Ноуакцхотт
Ноуакцхотт
نواكشوط Нуакшот | |
|---|---|
 | |
| Координате: 18°6′Н 15°57′W / 18.100°Н 15.950°W | |
| Држава |  Мауританија
|
| Површина | |
| - Укупна | 1 000 км² |
| Становништво (2000.) | |
| - Град | 558 195 [1] |
| Временска зона | УТЦ+0 (УТЦ+0) |
| Карта | |
  Ноуакцхотт Град Нуакшот на карти Мауританије | |
Ноуакцхотт фонетски: Нуакшот (арапски: نواكشوط) је главни и највећи град Мауританије у западној Африци од 558 195 становника.[1]
Нуакшот је и највећи град у Сахари јужно од Масива Атлас.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Нуакшот лежи на рубу Сахаре на висоравни, поред атлантске обале, удаљен око 435 км сјевероисточно од Дакра у Сенегалу. Град се растегао дуж аутоцесте Россо у правцу сјевер-југ, подаље од оцеана, обални пјешчани појас углавном је ненасељен због честих поплава. Прва лука на оцеану, која је могла примити веће бродове Ноуакцхотт Wхарф изграђена је 1963. (постала је оперативна тек 1966.) У новије вријеме изграђена је нова индустријска лука 1986. 8 км јужно од града, која углавном служи за увоз робе у земљу, и за извоз нафте и бакра. Рудници бакра налазе се поред Акјоујта 195 км сјевероисточно од града. Нуакшот је град једнокатница, који се развио дуж великих авенија, као што су Гамал Абдел Нассер (исток -запад), Цхарлес де Гаулле, Кеннедy и Лумумба, и бројних дивљих насеља.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Нуакшот је био малено рибарско мјесто све до 1958., које се мало спомињало у пред колонијалном и колонијалним добу, иако је био на важном караванском путу западне Африке. Његово име на берберском значи мјесто вјетрова, постоји претпоставка да су берберски Алморавиди били поријеклом из краја око Нуакшота.
Мауританија је била дио веће француске колоније Француске Западне Африке, у то вријеме Саинт-Лоуис, у данашњем Сенегалу, био је главни град све до 1957. Тад је одлучено да мали Нуакшот, који је тад имао око 15 000 становника[2], због добре климе, и свог положаја, постане главни град нове државе Мауританије, која је основана 1958. као дио Француске заједнице. Мауританија је 1960. постала потпуно независна држава, а Нуакшот њен главни град.[3]
Нуакшот је био главни избјеглички центар за велике сахарске суше 1970., тад је град нагло набујао бројем становника, а број номадских сточара опао.[3]
Нуакшот има универзитет који је основан 1981.[3], на ком студира 8 000 студената.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Највеће атракције Нуакшота су Национални музеј и бројне тржнице на отвореном, као и нове џамије изграђене уз помоћ Саудијске Арабије и Марока.
Становништво и административна подјела града
[уреди | уреди извор]Нуакшот је први пут административно подјељен на 4 дистрикта (моугхатаа) 1973., затим је 1986. подјељен на девет дистрикта.
- Арафат
- Дар Наим
- Ел Мина
- Ксар
- Риад
- Себкха
- Теврагх-Зеина
- Теyаретт
- Тоујоунине
Нуакшот је 1969. имао само 20 000, али је за само 11 година - 1980., нарастао на 150 000. Заправо је врло тешко одредити точан број становника града данас, јер су добар дио њих номадски сточари, који станују у набрзину склепаним кућерцима, која након неког времена напусте и одселе се негдје другдје. По неким процјенама из 2008. у граду је живјело чак 2 милиона људи, опрезнији говоре да их нема више од 800 000, али и то је скоро 1 / 3 свог сатновништва у земљи.[4]
Климатске карактеристике
[уреди | уреди извор]Нуакшот има врућу - суху пустињску климу по Кöппеновој класификацији климе, на град падне само 159 мм кише током цијеле године, и то углавном у само мјесец дана у аугусту, кад је сезона киша.[5] У Нуакшоту је вруће практички током цијеле године око 32 °Ц , али зими температура зна пасти до 10 °Ц.
| Климатолошки медијани за Ноуакцхотт | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мјесец | јан-сиј | феб-вељ | мар-ожу | апр-тра | мај-сви | јун-лип | јул-срп | ауг-кол | сеп-руј | окт-лис | нов-сту | дец-про | година |
| Средњи максимум (°Ц) | 29 | 31 | 32 | 32 | 34 | 33 | 32 | 32 | 34 | 33 | 32 | 28 | 32 |
| Средњи минимум (°Ц) | 14 | 15 | 17 | 18 | 21 | 23 | 23 | 24 | 24 | 22 | 28 | 13 | 19 |
| Преципитација (мм) | 10 | 13 | 25 | 13 | 5 | 0 | 13 | 104 | 23 | 10 | 3 | 0 | 159 |
| Извор: [5] | |||||||||||||
Привреда
[уреди | уреди извор]У Нуакшоту се производи сол, цемент, инсектициди, простирке, теписи, и разни занатски производи. Преко луке се извози бакар [3] У Нуакшоту је 2000. радило 30 малих и средњих творница, добар дио становника ради у државној администрацији и финанцијским установама. Град има међународни аеродром, који је сједиште домаће компаније Аир Мауританиа. Цестовно је добро повезан са осталим градовима у земљи, али су оне често непроходне због великих наноса сахарског пијеска.
Питка вода
[уреди | уреди извор]
Нуакшот дословно лежи на подземном језеру слатке воде, које се зове Трарза, али се због енормног повећања становништва оне радикално смањују. Стручњаци упозоравају да би тај извор могао пресахнути око 2054, јер се не обнавља због недостатка киша. Проблем са питком водом је посебно је лош по периферијским сламовима гдје већина становништва живи. Тако да је добар дио становника присиљен куповати воду, која је скупа за њихове приходе.[2]
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „Мауританиа: Регионс & Тоwнс” (енглески). Цитyпопулатионде. Приступљено 9. 5. 2011.
- ↑ 2,0 2,1 „Ноуакцхотт, Плаце оф wиндс” (енглески). ЛоокЛеx. Приступљено 8. 01. 2012.[мртав линк]
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 „Ноуакцхотт” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 8. 01. 2012.
- ↑ „Ноуакцхотт Травел Гуиде” (енглески). Wорлд66. Архивирано из оригинала на датум 2017-06-19. Приступљено 8. 01. 2012.
- ↑ 5,0 5,1 „Авераге Цондитионс Ноуакцхотт”. ББЦ Wеатхер. Приступљено 5. 1. 2012.
- ↑ Мадрид цитy цоунцил wебпаге „Мапа Мунди де лас циудадес херманадас”. Аyунтамиенто де Мадрид.
- ↑ Систер Цитиес Архивирано 2012-02-20 на Wаyбацк Мацхине-у. Оффициал Гансу Wебсите. Аццессед 25 Аугуст 2009.
- ↑ Амман’с Релатионс wитх Отхер Цитиес. Муниципалитy оф Греатер Аннам. Аццессед 8. 01. 2012
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]
- Ноуакцхотт, Плаце оф wиндс Архивирано 2012-02-14 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
- Ноуакцхотт на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)