Општина Вучитрн
Уколико сте тражили тврђаву, видите чланак Вучитрн (тврђава).| Вучитрн | |
|---|---|
|
| |
 Грб | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| УНМИК | Вучитрн |
| Становништво | |
| Географија | |
| Координате | 42°49′00″Н 20°58′00″Е / 42.816667°Н 20.966667°Е |
| Надморска висина | 514 м |
  Вучитрн Вучитрн (Србије) | |
Координате: 42° 49′ 00" СГШ, 20° 58′ 00" ИГД
Вучитрн (албански Вусхтрри или Вусхтрриа; ћирилица Вучитрн) је град и општина истоимене општине у сјевероисточном дијелу Косова. Административно припада Округу Митровица.
У општини Вучитрн, према УНМИК-овим процјенама, данас живи око 106.000 становника, од чега су преко 95 % Албанци.
Демографија
[уреди | уреди извор]Насеље има албанску етничку већину. До 1999. године у граду је живело око 1200 Срба, око 500 Бошњака и око 2000 Рома.
Број становника на пописима:
- попис становништва 1948. године: 5813
- попис становништва 1953. године: 6691
- попис становништва 1961. године: 8025
- попис становништва 1971. године: 12334
- попис становништва 1981. године: 20204
- попис становништва 1991. године: 30651
Хисторија
[уреди | уреди извор]На подручју Вучитрна је постојало илирско насеље Вицианум, које су Римљани освојили у 1. вијеку пне. и од њега направили своју колонију. Вицианум је касније био под бизантском влашћу, а након Велике шизме постао једно од најисточнијих мјеста на Балкану с католичком већином.
Након што је Отомански империј освојио Косово крајем 14. вијека, Вучитрн је одабран за сједиште санџака, и одатле се по локалном подручју ширио ислам. Од 18. вијека Вучитрн, дотада важно насеље, почиње губити на важности. Године 1912. га је за вријеме првог балканског рата ослободила Србија, а од 1918. је дио Краљевине СХС.
За вријеме другог свјетског рата и након слома Краљевине Југославије у априлу 1941. Вучитрн се нашао у дијелу Косова под њемачком окупацијом и номиналном влашћу српске владе под Миланом Недићем. Након завршетка рата је постао дио аутономне области, а касније САП Косово у оквиру СФРЈ.
За вријеме косовског рата су на подручју Вучитрна забиљежени многи злочини над локалним албанским становништвом од стране српских и југославенских војно-полицијских снага. Албански извори тврде да је тада убијено око 500, а нестало око 100 становника општине. То се касније изразило у страдању и егзодусу Срба, разарању и спаљивању српских манастира, цркава и читавих села по цијелом подручју Косова и Метохије.
Културне знаменитости
[уреди | уреди извор]Војиновића кула
[уреди | уреди извор]Данас је од целокупног некадашњег утврђења опстала само Донжон кула која се у народу назива Војиновића кула (по Војиновићима из епских песама) са делом бедема у облику квадрата.
Сам Донжон спада у ред најлепших кула тог типа у овом делу Србије због својих лепих пропорција и правилно поређаног камења у њеним зидовима. На њеним зидовима (дебљине око 3 м) се виде остаци машикула, стрелница односно пушкарница, а поред затвореног приземља, имала је спрат, над којим се налазио отворени врх куле са грудобраном.
Висина бедема квадратног дворишта је 4 м—5 м, са изузетком јужног дела бедема који је окренут ка главној улици са косином при дну (висина 1,2 м—1,5 м, испад 0,35 м—0,4 м) чија је в��сина 6 м — 7 м.
Војиновића мост
[уреди | уреди извор]Војиновића мост у Вучитрну преко реке Ситнице на старом караванском друму који је повезивао Дубровачку републику са Скопљем је најстарији очувани камени мост на простору републике Србије и потиче са краја XIV века. Чини га укупно 9 лукова (5 првобитних и 4 накнадно додата) са укупном дужином преко 135 м, док ширина коловоза износи скоро 5 м. Ситница више не протиче испод Војиновића моста, јер је, услед природних геолошких промена променила свој ток, па сада протиче у непосредној близини Војиновића моста.
Славни људи
[уреди | уреди извор]- Стефан (Никола) Минић, познати атлетичар из Прилука
- Радосав Јанићијевић, познати новинар и књижевник из Слатине
Литература
[уреди | уреди извор]- Александар Дероко. Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд, 1950.
- Иван Здравковић. Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд, 1975
