Парикалцитол

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Парикалцитол
(ИУПАЦ) име
(1Р,3Р,7Е,17β)-17-[(1Р,2Е,4С)-5-хидрокси-1,4,5-триметилхекс-2-ен-1-ил]-9,10-секоестра-5,7-диен-1,3-диол
Клинички подаци
АХФС/Другс.цом Монографија
МедлинеПлус а682335
Идентификатори
ЦАС број 131918-61-1
АТЦ код Х05БX02
ПубЦхем[1][2] 5281104
ДругБанк ДБ00910
ЦхемСпидер[3] 4444552
УНИИ 6702Д36ОГ5 ДаY
КЕГГ[4] Д00930 ДаY
ЦхЕБИ ЦХЕБИ:7931 ДаY
ЦхЕМБЛ[5] ЦХЕМБЛ1200622 ДаY
Хемијски подаци
Формула C27Х44О3 
Мол. маса 416,636 г/мол
Синоними (1Р,3С)-5-[2-[(1Р,3аР,7аС)-1-[(2Р,5С)-6-хидрокси-5,6-диметил-3Е-хептен-2-ил]-7а-метил-2,3,3а,5,6,7-хексахидро-1Х-инден-4-илиден]етилиден]-циклохеxан-1,3-диол
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост Н/А
Полувреме елиминације 5 до 7 сати
Излучивање Билиарy
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа ?
Правни статус
Начин примене Орално, интравенозно

Парикалцитол (Земплар) је лек који се користи за спрећавање и третман секундарног хиперпаратироидизма (ексцесивне секреције паратироидног хормона) везаног за хроничну бубрежну инсуфицијенцију. Хемијски, он је 19-нор-1,25-(ОХ)2-витамин D2 или 19-нор-1,25-дихидроксивитамин D2. Он је аналог 1,25-дихидроксиергокалциферола, активне форме витамина D2.[6][7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГ��”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  6. Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ. (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ДОИ:10.1036/0071422803. ИСБН 0-07-135469-7. 
  7. Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ИСБН 1-56363-748-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]