Публикација

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Публикација је тискани или другом техником умножени духовни производ у једном или више накладних свезака, односно на једном или више слободних листова.

Публикације

[уреди | уреди извор]

Публикација (енгл. публицатион) је заокружена, тј. цјеловито структурирана форма јавне комуникације и једна од најзахтјевнијих дисциплина класичне публицистике.
Публикације су графичким поступком умножени документи дистрибуирани за јавност. Документ представља сваки материјални медиј којим се преносе поруке, информације и податци. Документ је записана информација према којој се поступа као према јединици у информацијском-документацијском процесу; док информацијску-документацијску јединицу твори медиј, податци на том медију и значење које се приписује податцима. Поједина публикација може бити комплексна, хетерогена, хибридна и може садржавати информације, документе које спадају у различите (под)врсте. Публицистичка знања су основне вјештине информацијских стручњака. Публицистички процес налази се иза сваке успјешне маркетиншке акције, медијског наступа или интернетског пројекта. Без обзира на то раби ли се као атрактивна брошура, обичан летак или интернетска страница, обликовани садржај ће пренијети снажну поруку садашњим и будућим конзументима информација. Професионално публицирати значи предочити циљани садржај циљаној популацији. Публикација може бити у форми каталога, профила подузећа, wеб странице, CD, ДВД магазина, годишњака или годишњег извјештаја.

Подјела публикација

[уреди | уреди извор]

Порастом знанственоистраживачке продукције те развојем обавијесне дјелатности у књижницама и документацијским суставима фондови расту експоненцијално, али се стварају и нови облици и начини приказа записаног људског знања, тј. нове врсте публикација.
Публикације се дијеле на:

  1. публикације према садржају
  2. публикације према времену
  3. публикације према облику

Публикације према садржају могу бити:

  1. Примарне публикације су публикације које садрже непосредне резултате знанствено-истраживачког рада, тј. нова знања или нове интерпретације познатих идеја и чињеница. Надаље обухваћању умјетничка (литерална, музичка, ликовна, итд.) дјела те изворне информације из свих сфера догађања у универзуму. Обухваћају документе у облику како их је приредио сам аутор, тј. оригинатор информације. Примарне публикације можемо назвати и изворним публикацијама што произлази из дефиниције, оне су прави извори информација. Оне доносе најажурније информације о даном предмету, улазе најдубље у поједину проблематику, те пружају основу за пријенос новоствореног знања, идеја, умјетничких доживљаја, нових догађања (вијести) непосредно корисницима. Користе специфичну терминологију (стручни жаргон). Међутим, могу садржавати неточне, криво мјерене, криво интерпретиране резултате и криве закључке. Иако у знаности обично пролазе рецензентски поступак, то не значи да су сви садржани податци у њима и евалуирани. Ту спадају знанствена и стручна дјела (технички извјештаји, реферати, дисертације, магистарски радови, разни чланци, неке врсте дневника...), затим литературна дјела, фотографије, музичка дјела, музејски предмети, аутобиографије, говори, интервјуи, писма, службене статистике, службени документи, изворне вијести и др.
  2. Секундарне публикације пружају сажети садржајни опис и прегледе, те скраћене приказе радова објављених у примарним публикацијама. Ту спадају реферативни часописи, специјализиране библиографије, енциклопедије, картотека, прегледи, разне врсте компилација и рекапитулација те библиографски регистри.
  3. Терцијарне публикације – публикације које се састоје од различитих врста казала и водича до секундарних и примарних докумената. То су публикације које дају локацију извора информација. Оне су информацијска помагала за сналажење у свијету информација и докумената, а основна задаћа им је помоћи у проналажењу и откривању садржаја и локација свих врста докумената. Упућују корисника на корисне изворе информација. Ту спадају текући индекси , библиографије о библиографијама, адресари, лексикони, каталози свих врста и др.

Подјела публикација на примарне, секундарне и терцијарне практицира се првенствено у знаности, нарочито у природним, техничким и медицинским знаностима. Информацијске стручњаци морају наћи начина да се таква пракса стручно и зналачки примјени на све врсте информација, што није увијек једноставно, али није и немогуће. Ова подјела ништа не говори о квалитети информација и докумената и није погодна, нити намијењена за вредновање знанствених радова. Једина функција јој је да створи одређени ред у мноштву различитих информација, докумената, публикација и на тај начин помоћи корисницима информација, да лакше проналазе ону врсту која највише одговара њиховим информацијским потребама овисно о занимању, школској спреми, узрасту, проблему...

Према подјели по времену, разликују се двије основне врсте публикација:

  1. временски омеђене публикације (монографска грађа)
  2. временски неомеђене публикације (периодика и континуације)

Према подјели по облику, такођер разликујемо двије врсте публикација:

  1. Конвенционалне публикације су публикације којима је садржај записан природним језиком и није потребно никакво помагало техничке природе да би њихово кориштење било омогућено.
  2. Неконвенционалне публикације су публикације којима је садржај записан умјетним језиком у облику неког кода који је погодан за стројно читање и интерпретирање, као што је дискета, бушена папирна врпца, магнетни диск, бушена картица, магнетна врпца и сл., или је пак за њихово кориштење потребно неко помагало, нпр. микрофилм.

Публикације можемо подијелити и на публикације у наставцима, те публикације у више свезака.
Публикације у наставцима су публикације које излазе у засебним и сукцесивним дијеловима, обично уједначеног формата и под истим насловом, с намјером да се излажење настави неограничено. Њих обично издају различите институције, друштва и организације у неодређеним временским размацима, али под заједничким називом. Понекад је тешко разликовати публикације у наставцима од серије књига, низа свезака или пак часописа. Публикације у наставцима најчешће објављују академије, свеучилишта итд.
Публикације у више свезака су публикације у ограниченом броју физички одвојених дијелова за које је познат да су замишљени или издани као цјелина. Поједини дијелови могу имати властите стварне наслове и властите податке о одговорности.

Извори

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Publikacija&oldid=41078663”