Сибиу

Сибиу Сибињ
Панорама града
Координате: 45°47′Н 24°09′Е / 45.783°Н 24.150°Е / 45.783; 24.150
Држава	Румуњска
Округ	Сибиу
Власт
- градоначелник	Астрид Фодор
Површина
- Укупна	121.64 км²[1]
Висина	415
Становништво (2011.)
- Град	147,245[1]
- Густоћа	1,210.5[1]
Временска зона	УТЦ+2 (УТЦ+3)
Поштански број	55xxxx
Позивни број	+40 269/369
Службене странице www.сибиу
Карта
Сибиу

Сибиу чита се Сибију, у нашим крајевима познат као Сибињ (мађарски: Нагyсзебен, њемачки: Херманнстадт) је град у центру Румуњске од 147,245 становника.^[1] прије неколико декада (1992.) имао је 169,656 становника^[1], али му одтада стално опада број становника.

Сибиу је административни центар округа (јудет) Сибиу^[2] Сибиу је један од најважнијих културних и религијских центара Румуњске, због тог је 2007. заједно с Луxембоургом био изабран за европски главни град културе.

Сибиу је био један од 7 градова њемачког - Сиебенбüргена (Седмоградска) у Трансилванији.

Сибиу лежи у котлини ријеке Цибин на надморској висини од 410 до 425 метара, на сјеверној страни пријевоја - Турну Росу (Црвени торањ) у Трансилванијским Алпама (Јужни Карпати) који повезује Трансилванију са јужном Румуњском.^[2]

Сибиу је на свом почетку био дачко - римски град под именом Цедониа. Његово касније латинско име - Цибиниум, изведено је од имена ријеке Цибин, притоке Олт, која извире у масиву Цибин у југозападно од града.^[2]

Сибиу су обновили и поновно населили у 12. вијеку, саски колонисти из немачких земаља као Херманнсдорф (касније назван - Херманнстадт).^[2] Стари хисторијски средњовјековни град састоји се из два дијела. Горњи град изграђен на тераси, а Доњи град дуж обале ријеке Цибин, они су повезани уским каменим степеницама.^[2]

Прву цитаделу коју су подигли саски досељеници у 13. вијеку, разорили су Татари - 1241. па је обновљена у 14. вијеку. По масивним градским бедемима од црвене опеке подигнутим око горњег града, локални становници га зову - Црвени град, они су успјели у неколико наврата спријечити уништење града за османских опсада у 15. и 16. вијек. У то вријеме - Сибиу је био важан занатски и културни центар њемачке заједнице у Трансилванији који је 1376. имао 19 цеховских удружења.^[2]

Трансилванија је 1541. постала османски вазална држава, али кад су се касније Османлије повукли из Угарске Аустрија је поновно завладала Трансилванијом, након краткотрајне румуњске власти 1699.

Сибиу је за аустријске власти постао војнички центар Трансилваније, а у два наврата 1703. - 1791. и 1849. -1865., и пријестолница.^[2] У вријеме Првог свјетског рата заједно са осталом Трансилванијом постао је дио Краљевине Румуњске - 1918.^[2]

Сибиу још и данас има добро очуване дијелове старих утврда, а његове бројне средњовјековне куће унутар зидина су хисторијски споменици.

Једна од највећих атракција града је Музеј Брукентхал, ког је основао Самуел Брукентхал, гувернер Трансилваније између 1777. - 1787., изградивши своју трансилванијску резиденцију у стилу аустријског барока и опремивши је сликама, антиквитетима, гравурама и књиг��ма. Музеј посједује и важне етнографске, фолклорне и збирке из природних наука.^[2]

Од 40 стражарнице на оргиналном градском бедему - преостале су три; осмерокутни торањ (зван тесарски), торањ на тргу (зван лончарски) и петерокутни торањ - сукнара. Поред тога атракције града су и масивна лутеранска катедрала, саграђена током 13. - 15. вијека, православна саборна црква, саграђена 1906. по узору на истанбулску Аја Софију и римокатоличка црква из 18. вијека.^[2]

Сибиу је снажан индустријски град, у ком се произведе алатни и текстилни стројеви, прехрамбени производи, артикли од коже, текстил и одјећа.^[2]

Град је такођер и велик транспортни центар; има међународни аеродром и повезан је цестом и жељезницом са Цлуј-Напоцом на сјеверозападу, Браşовом на истоку и Букурештом на југоистоку.^[2]

Сибиу на Wикимедијиној остави

• Службене странице града (ro)
• Сибиу на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)