Соколовке

Соколовке
Смеђи сокол Фалцо беригора
Научна класификација
Царство:	Анималиа
Кољено:	Цхордата
Разред:	Авес
Ред:	Фалцониформес Схарпе, 1874.

Соколовке (лат. Фалцониформес) су ред птица грабљивица.

Систематизирање птица грабљивица је изнимно тешко. Традиционално их се дијелило у двије основне скупине, дневне (соколовке, Фалцониформес) и ноћне грабљивице (сововке, Стригиформес)^[1]. Но, новија истраживања указују на нејединство сродности унутар овако одређених скупина, па се понекад у Еуропи јавља подјела дневних грабљивица на скупину Фалцониформес и Ацципитриформес. При томе, статус двије породице, Ацципитридае и Сагиттаридае, остаје нејасан, јер их неки извори сврставају у овај ред Фалцониформес, а други издвајају у ред Ацципитриформес. Овдје ће се слиједити спознаје прихваћене у Wикипедијином пројекту Wикиврсте гдје је под именом рода Фалцониформес обухваћен као синоним и назив Ацципитриформес [1]. У чланку о јастребовкама (Ацципитриформес) изнијета је иста дилема коју још није могуће дефинитивно разријешити док укупна знанствена заједница на темељу недвосмислених доказа не заузме јединствени став.

Размишљање о потреби подјеле грабљивица на више редова произишло је из још недовољно доказане али реалне претпоставке, да цијела ова скупина нема истог заједничког претка. Најспорнији, но и најбоље поткријепљен приједлог је, да породица јастребова новог свијета (Цатхартидае), коју се данас још сматра дијелом реда јастребовки, није сродна с јастребима, него с родама које су иначе дио реда родарица, Цицонииформес. Морфолошки подаци подупиру заједничко поријекло соколовки, а врло сродне су им, вјеројатно, и сововке (Стригиформес).

Амерички орнитолошки савез ставља соколовке и јастребе у ред соколовки, док јастребове новог свијета сврстава у ред родарица. Ова подјела произлази из утјецајне Сиблеy-Ахлqуистову таксономије птица која све соколовке и јастребовке сврстава заједно у ред родарица, док су амерички јастребови засебна грана изван соколовки. Иако је ово друго очигледно точно, Цицонииформес како их дефинира Сиблеy&Ахлqуист су парафилијска, односно умјетна скупина, и најслабија су карика у њиховој таксономији.

Кариотипска анализа показује, да су јастребови новог свијета доиста различити и да се јастребови разликују од свих других соколовки, јер се њихови микрокромосоми углавном здружују са средње великим кромосомима, што је код птица својеврсна посебност^[2]. Још није јасно да ли то има неко значење за доказивање потребе издвајања ове скупине птица у опћеприхваћен засебни ред, но доказује да су јастребови монофилијска скупина.

Све грабљивице имају неке особине које их разликују од других птица. Тијело им је снажно и збијено са широким прсима. I труп је снажан и релативно кратак. Мишићи прса и ногу су врло развијени и снажни. Облик главе је округласт а врат кратак, ријетко мало продужен. Ове птице имају велике очи и округле носнице, а кљун кратак, снажан и кукаст. Ноге су им кратке дугих прстију с мање или јаче савијеним канџама. Неке врсте имају ноге прекривене перјем па изгледају као да имају хлаче.

Крила птица ове скупине су дуга и прилично широка, што им омогућује лебдење у зраку. Соколови су врло брзи летачи, а најбржи је сиви сокол (Фалцо перегринус) који у стрмоглавом лету на плијен постиже брзину и већу од 320 км/х, и сматра га се најбржом живућом животињом на свијету.

Животни вијек им је дуг, а стопа размножавања, као код свих дугоживих животиња, ниска. Младунци брзо расту, а родитељи брину о њима између три и осам тједана. Сполну зрелост досижу у доби између једне и три године. Сполни диморфизам одражава се у величини, а код врста које лове друге птице веће су женке. Опће правило код ових птица је да живе у дуготрајним моногамним заједницама.

Соколовке живе широм свијета, свуда осим на Антарктику и већини отока Оцеаније.

• Цатхартае
• Фалцонес

	У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Соколовке
	Wикиврсте имају податке о: Соколовке

Соколовке на Wикимедијиној остави