Свети Квирин Сисачки

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кип св. Квирина Сисачког у Низоземској

Свети Квирин Сисачки (- † Самботел, Мађарска 4. липња 303.), светац римокатоличке Цркве, бискуп у Сисцији, мученик, заштитник Сиска, Крка, Крчке и Сисачке бискупије.

Био је бискуп у Сисцији, данашњи Сисак. За вријеме прогона цара Диоклецијана и подцара Галерија, склонио се из Сисције, али је ускоро ухићен и одведен у Сабариј, данашњи Самботел у Мађарској, гдје га је намјесник Амнециј, покушао наговорити да се одрекне своје кршћанске вјере. Кад је Квирин , одлучно одбио, намјесник га је осудио на смрт. Везали су му млински камен о врат и с моста га бацили у ријеку Сибарис ( мађ. град Ђунђуш). Тада се догодило чудо. Бискуп је остао на води и храбрио своје вјернике да се не боје. Рекао им је: ”Сад тек у правом смислу извршујем своју свећеничку службу, кад ћу самога себе принијети за жртву Богу.” Помолио се и онда потонуо. Кршћани су пронашли његово тијело и часно га покопали. Касније је над гробом саграђена базилика.

Квирина спомиње “Јеронимов мартирологиј”, а Венанције Фортунат у VI. ст. пјева о његовом мучеништву. Квириново је име записано и у “Римском мартирологију”. За вријеме провале Хуна, кршћани су преко Задра и Анцоне, пренијели његове реликвије у Рим, у катакомбе уз цркву св. Себастијана. Године 1140. пренесене су у цркву Мајке Божје преко Тибера, гдје су и данас.

До провале Турака на територију некадашње Сисачке бискупије, посвећене му су четири жупе у Храстовици, Бовићу, Смерковићу и Добретину. Село у близини Гвозда носи име Квирин. Повјесничари биљеже да су грађани Сиска, побједу над Турцима 1593. приписали заговору св. Квирина. Загребачки бискуп Петар 1627. назива св.Квирина “првим загребачким бискупом” јер се Загребачка бискупија сматра насљедницом некадашње Сисачке бискупије. У сакристији загребачке катедрале постоји фреско-слика из XIII. ст. на којој је св. Квирин.

Мисионар Драго Балвановић, пронашао је у Лими, главном граду Перуа, у мисалу "Де ла вида цристиана" из 1973. мису на част св. Квирина Сисачког.

Из 1653. спомиње се капела св. Квирина у Сиску. Нови олтар је постављен 1699. Јако је оштећена у коловозу 1945. у бомбардирању. Коначно је 4. липња 1993. основана у Сиску, нова Жупа св. Квирина и нова жупна црква са звоником и жупним двором.

Градско поглаварство Сиска прогласило је 31. ожујка 1994. св. Квирина заштитником града, а његов благдан (4. липња) “Даном града Сиска.” [1] У Сиску постоји радио-постаја Qуиринус (римски облик његова имена).

Спомендан Светог Квирина слави се у Загребачкој надбискупији, Крчка бискупија слави Светог Квирина као својег главног заштитника.