Витамин Б2
| Витамин Б2 | |||
|---|---|---|---|
 |
 | ||
| ИУПАЦ име |
| ||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 83-88-5 
| ||
| ПубЦхем[1][2] | 493570 | ||
| ЦхемСпидер[3] | 431981
| ||
| УНИИ | ТЛМ2976ОФР
| ||
| МеСХ | |||
| ЦхЕМБЛ[4] | ЦХЕМБЛ1534
| ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | C17Х20Н4О6 | ||
| Моларна маса | 376.36 г/мол | ||
| Тачка топљења |
290 °Ц (разлаже се) | ||
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
| Инфобоx референцес | |||
Витамин Б2 или рибофлавин је витамин Б-комплекса који се примјењује у облику соли топљивих у води. Често га називају и фактором раста односно дисања станица. Укључен је у метаболичке процесе цијелога тијела те је неопходан у искориштавању енергије из хране.
Рибофлавин је нарачастожути прашак горка окуса. Слабо се топи у води, а отопина је жуте боје. Структурно гледајући чине га алоксазинска језгра и угљикохидрат рибоза. Активни је састојак два коензима: ФМН - флавин-мононуклеотида (чине га рибофлавин и фосфат) и ФАД – флавин–аденин-динуклеотида (чине га рибофлавин, два фосфата и аденин).
Богат извор витамина Б2 су јетра, бубрег, риба, јаја, млијеко, сир, квасац, зелено поврће те неољуштене житарице.[5][6] До губитка овог витамина може доћи излагањем на сунцу те кухањем. Препоручене дневне количине (РДА) за одраслу здраву жену су од 1.2 - 1.3 мг, а за здравог мушкарца су од 1.4 - 1.7 мг.
Овај витамин такођер игра важну улогу у метаболизму преко својих коензима ФМН и ФАД. Хиповитаминоза настаје најчешће недовољним уносом хране па може доћи до проблема са везивним ткивом, ноктима и видом.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Мантхеy КЦ, Родригуез-Мелендез Р, Хои ЈТ, Земплени Ј (Април 2006). „Рибофлавин дефициенцy цаусес протеин анд ДНА дамаге ин ХепГ2 целлс, триггеринг аррест ин Г1 пхасе оф тхе целл цyцле”. Ј. Нутр. Биоцхем. 17 (4): 250–6. ДОИ:10.1016/j.jnutbio.2005.05.004. ПМЦ 1407763. ПМИД 16109485.
- ↑ Р. Лаксхми, А. V. Лаксхми анд M. С. Бамји. „Мецханисм оф импаиред скин цоллаген матуритy ин рибофлавин ор пyридоxине дефициенцy”. Јоурнал оф Биосциенцес (4): 289-295. ДОИ:10.1007/BF02702670.
Види још
[уреди | уреди извор]- Витамин Б1 (Тиамин)
- Витамин Б2 (Рибофлавин)
- Витамин Б3(Никотинамид)
- Витамин Б5 (Пантотенска киселина)
- Витамин Б6 (Пиридоксин)
- Витамин Б9 (Фолна киселина)
- Витамин Б12 (Цијанокобаламин)
- Витамин Х (Биотин)
- Е101
