Витамин D
За остале употребе, в. Витамин D (разврставање).
| Витамин D | |
|---|---|
| Класа лека | |
 Холекалциферол (D3) | |
| Употреба | Рахитис, остеопороза, дефицијенција витамина D |
| Биолошки циљ | Рецептор витамина D |
| АТЦ код | [[АТЦ код {{{АТЦ префиx}}}|А11ЦЦ]] |
| Спољашње везе | |
| МеСХ | Д014807 |
| АХФС/Другс.цом | МедФацтс, природни производи |
Витамин D (калциферол, „витамином сунца“) обухвата групу секостероида растворљивих у мастима, а два најважнија облика у којима се јавља су витамин Д2 (или ергокалциферол) и витамин Д3 (или холекарциферол). Витамин D, који се синтетизује у организму као последица излагања сунцу, или се уноси путем хране и витаминских додатака, биолошки је инертан, а активира се у телу након одређених хемијских реакција.[1]
Витамин D је веома важан за метаболизам калцијума и фосфора, јер подстиче ресорпцију ових минерала из црева и омогућава њихово депоновање у костима. Неопходан је за правилан раст костију и зуба и за добар рад мишића и нервног ткива. Витамин D се ствара у кожи приликом сунчања, док се потребе за додатним количинама витамина D добијају из хране. Добри извори су: рибље уље, морска риба, бутер, јаја (жуманце).
Недостатак витамина D проузрокује деминерализацију костију која се код деце манифестује као рахитис, а код одраслих особа као остеомалација. За лечење рахитиса се користи раствор витамина D у уљу, који се даје орално или интрамускуларно.
Скупина витамина D обухваћа 7 витамина који се међусобно разликују у структури побочног ланца у положају 17. Али кад се говори о витамину D у ужем смислу мисли се на смјесу витамина Д2 (ергокалциферол) и Д3 (колекалциферол). Ергостерол (провитамин ергокалциферола) је биљног поријекла, док је 7 - дехидроколестерол (провитамин колекалциферола). Најчешће су то бијели кристали. Витамин D практички је нетопив у води, али се отапа у алкохолу , клороформу и етеру те у биљним уљима. Није стабилан у кристаличном стању па га често налазимо у уљним отопинама које су стабилне.
Витамин D се у тијелу може синтетизирати у кожи под утјецајем ултраљубичастх зрака из провитамина. Али се може уносити и храном. Највише га има у рибљем уљу и месу, млијеку и млијечним прозводима и жумањку. Дневни захтјеви за витамином D релативно су мали и одрасли га надокнађују излагањем сунцу или храном. Препоручена дневна количина (РДА) износи 5 - 10 μг.
Примарна је улога витамина D одржавање хомеостазе и константне концентрације калција и фосфата у плазми. Потиче њихову апсорпцију из пробавног тракта. Придоноси јачим костима и здравим зубима те је врло учинковит у развоју дјеце.
Недостатак витамина D очитује се клинички хипокалцијемијом, хипофосфатемијом или опћом деминерализацијом кости, боловима у костима, спонтаним фрактурама и слабошћу мишића. То је узроковано недовољном ресорпцијом калција и фосфата. Тако може доћи и до болести која се зове рахитис. То је метаболичка болест костију. Кости постају мекане и нагињу деформацијама док зуби постају дефектни. Најчешћа је код дјеце па је њима витамина D највише потребно. У одраслих се јавља ријетко.
Примјеном великих доза витамина D долази до поремећаја у матаболизму калција те су први симптоми хипервитаминозе везани уз хиперкалцијемију. То су умор, пробавне сметње, губитак тежине, анемија па и депресија. Долази и до додатног таложења калција у бубрезима и гуштерачи. У превеликим дозама сматра се најтоксичнијим витамином.
Синтеза
[уреди | уреди извор]Витамин D3
[уреди | уреди извор]Витамин D3 се синтетизира из 7-дехидроколестерола, деривата колестерола, који се затим фотолизира ултраљубичастим зракама. Продукт је превитамин D3.
Превитамин D3 тада спонтано изомеризира у Витамин D3.
Витамин D3 (колекалциферол) се хидроксилира у јетри у 25-хидроксиколекалциферол (калцидиол) и похрањује док не затреба. 25-хидроксиколекалциферол се касније хидроксилира у бубрезима у главни биолошки активни облик 1,25-дихидроксиколекалциферол (калцитриол).
Видите још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Диетарy Супплемент Фацт Схеет: Витамин Д”. Натионал Институтес оф Хеалтх. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-10. Приступљено 14. 3. 2010.
