Вителије

Вителије(рођен септембра 15. године, погинуо децембра 69. године) био је римски цар од 17.4. 69. до своје смрти. Вителије је био један од царева у Години четири цара.

По сачуваним историјским изворима, а то се нарочито односи на Светонија, слика о Вителију је неповољна. Један од разлога је могао бити то што је Светонијев отац био официр у војсци која се борила на страни Отона против Вителија.

Вителије је био син Луција Вителија који је био конзул и управник Сирије под царем Тиберијем. Вителијев истоимени син постао је конзул 48. године, а нешто касније био је управник Африке. Крајем 68. године, Галба му је доделио команду над Доњом Германијом, и Вителије је нарочиту популарност стекао међу војницима захваљујући својој дарежљивости.

Вителије није био нарочито амбициозан, већ лењи опортуниста; уживао је у јелу и пићу. Свој успон на престо дуговао је двојици комаданата легија на Рајни који су стајали на челу побуњених легија и који су у њему нашли идеалног претедента на царску функцију. Тако је Вителије у Келну извикан за цара. У стварности, Вителије никада није прихваћен за цара у читавом римском свету, иако је Сенат у Риму прихватио његов избор. Када је Вителије стигао са војском у Италију и Рим, престоница је постала поприште крвопролића и масакра. Убрзо је постало познато да су војске из Далмације и Илирика прогласиле за цара Веспазијана. Очекујући долазак Веспазијанове војске, Вителије је покушао да се споразуме са новим претедентом, али му то нису дозволили преторијанци. Убрзо је Вителије био убијен у немирима.

• Живот Вителијев (по Светонију, на латинском и у енглеском преводу.)

Вителије на Wикимедијиној остави