Друга Шпанска Република
| Шпанска Република Репúблица Еспаñола | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Географија | |||||||
| Химна | Химно де Риего | ||||||
| Главни град | Мадрид (1931–'36) Валенција (1936–'37) Барцелона (1937–'39) | ||||||
| Друштво | |||||||
| Званични језици | шпански | ||||||
| Валута | Пезета | ||||||
| Владавина | |||||||
| Облик владавине | Република | ||||||
| Титула владара | Предсједник | ||||||
| Владар | Ницето Алцалá-Замора | ||||||
| Други владар | Мануел Азаñа | ||||||
| Историјско доба | Најновије доба | ||||||
| Оснивање | 14. 4. 1931. | ||||||
| Престанак | 1. 4. 1939. | ||||||
| Статус | Бивша држава | ||||||
| Догађаји | |||||||
| Претходници и наследници | |||||||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||||||
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
| ||||||
.svg)
.svg)
.svg)
Друга Шпанска Република или Друга Шпањолска Република је раздобље републиканског уређења владавине у шпанској хисторији између 14. 4. 1931., када је проглашена, а краљ Алфонс XIII. напустио земљу, и 1. 4. 1939., када су се предале посљедње владине републиканске снаге Францовим националистима и тиме означиле крај Шпанског грађанског рата.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Шпанска Република основана је 14. 4. 1931. године, након пораза краља Алфонса XIII на локалним изборима и његове абдикације. Након изгона краља из државе, формирана је привремена влада на челу са Ницетом Алцалá-Замором која је трајала до 9. 12. 1931. када је проглашен нови устав. У Шпанији је на власти тада била републиканско-социјалистичка партија Мануела Азаñе.
Први предсједник Републике био је Н. Алцалá-Замора (1931–1936). На изборима 1933. године побиједио је радикал Алејандро Лерроуx, који је повукао већину републиканских реформи. Доласком радикала на власт, букнули су устанци социјалиста и анархиста у Астурији и Каталонији у октобру 1934. године.
На изборима у јануару 1936. године, на власт је дошао Народни фронт, коалициона влада социјалиста, комуниста и лијевих републиканаца. Нови предсједник Републике постао је Мануел Азања. Наредних мјесеци појачали су се сукоби између десних и лијевих снага. Сукоби су били све интензивнији, све до 17. 7. 1936. године, када су се трупе, предвођене генералом Францисцом Францом, у Шпанском Мароку побуниле против Републике.[1]
Шпански грађански рат
[уреди | уреди извор]Генерал Франко је 17. 7. 1936. године покренуо напад шпанске војске у Африци на Шпанску Републику. Главни спонзори Франкове војске биле су Мусолинијева Италија и Хитлерова Њемачка, док су републиканци примали помоћ од Мексика, Совјетског Савеза и од добровољаца у Интернационалним бригадама. Од 1937. године, побуњеници су углавном побјеђивали, а републиканци су се углавном повлачили. Република је пала 1. 4. 1939. гофине, уласком трупа генерала Франка у Мадрид.[1]
Влада у егзилу
[уреди | уреди извор]Након пораза Републике, формирана је Влада у егзилу Друге Шпанске Републике. Имала је амбасаду у граду Мексику до 1976. године, а формално је распуштена наредне године.[2]
Предсједници Републике
[уреди | уреди извор]- Ницето Алцалá-Замора - предсједник 1931. - 1936.
- Мануел Азаñа - предсједник 1936. - 1939.
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „Тхе Спанисх Цивил Wар - Империал Wар Мусеум”. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-09. Приступљено 2013-09-11.
- ↑ Јавиер Рубио, Лос рецоноцимиентос дипломáтицос дел Гобиерно де ла Репúблица еспаñола ен ел еxилио[мртав линк]
