Prijeđi na sadržaj

ručak

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /rǔːt͡ʃak/
  • Hifenacija: ru‧čak

Imenica

[uredi]

rúčak m (ćirilica ру́чак)


Oblici:

  1. ručka [1]
  2. rúčak, rȗčak Batanja [2] [1]
  3. rúčak Subotica Pomaz Lovra Deska [3] [1]


Značenja:

  1. Ručak koji priređuje mlada mladoženjinoj rodbini osam dana posle veridbe. [1]
  2. Ručak koji se obavlja dan posle slave, pojutarje. [1]
  3. Ručak koji se priređuje za nove prijatelje u tazbini. Jamena[1]
  4. Ručak na koji dolaze jabučari. [1]
  5. Odvojen ručak verenika. [1]


Primeri:

  1. Rȃznog mȇsa je bílo i ako je bȉo rúčak, bíla je sȕpa, pràsetina, a ako je vèčera bíla, ȍndak je bíla kìsela čórba. Novi Sad [1]
  2. Rȃdeni sȁmo ȉmādu da stȁnēdu frùštuk — u ȍsam sáti, to je ȍbično; rúčak — dvánajst, a jàuzna u čètir sȃta. [4] Melenci [1]
  3. Sȕpa je ȍbavezno za rúčak. [5] [6] [7] [4] Tomaševac Bačinci Laćarak Buđanovci Martonoš Obzir Turija Čenej Mokrin Novo Miloševo Bašaid Itebej Kumane Elemir Zrenjanin Vršac Baranda Izbište Jasenovo Vračev Gaj Banatska Palanka [1]
  4. Nȅ zna ni rèzānaca da ùmēsi, ni da skȕva rúčak mȗžu svȏm. Šimanovci [1]
  5. Mladi ponesu pogače, torte i drugo, a za njih mlada priredi „veliki ručak”. [1]
  6. „Slavanje” u Krašovana ima ove faze: „nanavečer, naplani, večera i porosi ručak”. [8] [8] Krašovo [1]
  7. Kad je vreme ručku, verenici odlaze u stražnju sobu — „devojačku sobu”, gde ručaju i ostaju tamo sve dok prstendžije ne pođu kući. Ovaj odvojen, kako kažu na selu, „separatan ručak” mnogi verenici su kasnije proklinjali, jer su se zbog njega često kidale vereničke veze. [9] [1]


Sinonimi:

  1. užina [1]
  2. fruštuk [1]


Izrazi:

  1. Idi traži ˜ tamo di si dosad bijo! ("u obraćanju ukućaninu koji nije došao u vreme obeda"). Jasenovo [1]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • ručak” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44.
  3. Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
  4. 4,0 4,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 142. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 58, 85.
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 17, 19.
  7. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15.
  8. 8,0 8,1 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 51. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika." je zadan više puta s različitim sadržajem
  9. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 42.