Пређи на садржај

Grand Ole Opry

С Википедије, слободне енциклопедије
Grand Ole Opry
Гранд Оле Опрy
Детаљи о емисији
Жанр
ТрајањеСуботом: 60 минута
Локација
ДржаваСједињене Државе
Продукција
Матична станицаWSM
АуторЏорџ D. Хеј
Синдикати
Најављивач
Премијерно
емитовање
28. новембар 1925 (1925-11-28)
Број епизода4.945 (до 10. октобра 2020)
СпонзорHumana
Званични веб-сајт
opry.com

Grand Ole Opry је недељни амерички сценски концерт кантри музике у Нешвилу у Тенесију, основан 28. новембра 1925, заслугом Џоџа D. Хеја као једночасовна радио емисија „барн данс” на WSM. Тренутно је у власништву и под управом Опри ентертејнмента (одељења компаније Рајман Хоспиталити Пропертис, Инк.). Ово је најдуговечнија радио емисија у историји САД.[1][2] Она је посвећена одавању почасти кантри музици и њеној историји. Опри презентира мешавину познатих певача и савремених водећих музичара који изводе кантри, блуграс, американу, фолк и госпел музику, као и комичне наступе и скечеве.[3] Привлачи стотине хиљада посетилаца из целог света и милионе слушалаца на радију и преко интернета.

Тридесетих година 20. века емисија је почела да запошљава професионалце и проширила се на четири сата. Емитујући до тада на 50.000 вати, WSM је од програма створио музичку традицију суботом увече у скоро 30 држава.[4] Године 1939, дебитовао је национално на НБЦ Радију. Опри је пресељен у свој стални дом, Рајманов аудиториум, 1943. Како се развијао по значају, тако се развијао и град Нешвил, који је постао америчка „престоница кантри музике”.[5] Гранд Оле Опри у Нешвилу има такав значај да се помиње као „дом” на натписима добродошлице које возачи виде на окружној линији метро облсти Нешвил/Дејвидсон.

Чланство у Оприју остаје једно од крунских достигнућа катри музике.[6] Од 1974, емисија се емитује из Гранд Оле Опри Хауса источно од центра Нешвила, са годишњим тромесечним наступима назад у Рајману од 1999. Поред радио програма, представе су се током година спорадично телевизијски преносиле.

Историја

[уреди | уреди извор]

Почеци

[уреди | уреди извор]
Декоративна цигла у хотелу Оприланд приказује Римански аудиториум са Мини Перл и Ројом Акуфом

Grand Ole Opry започео је као WSM Барн Данс у новом радијском студију на петом спрату компаније Националног осигурања живота и од незгода у центру Нешвила 28. новембра 1925. Дана 17. октобра 1925. управа је започела програм у коме је учествовао „Др. Хамфри Бејт и његов гудачки квартет музичара старог доба”. ВСМ је 2. новембра ангажовао дугогодишњег најављивача и програмског директора Џорџа D. Хаја, предузимљивог пионира из програма Национални Барн Данс на WLS у Чикагу, који је такође проглашен за најпопуларнијег радио водитеља у Америци као резултат његовог радијског доприноса са WLS и WMC у Мемфису, Тенеси. Хај је покренуо WSM Барн Данс са 77-годишњим виолинистом ујаком Џими Томпсоном 28. новембра 1925. године, и тај датум се обележава као датум рођења Гранд Оле Оприја.[7]

Неки од бендова који су редовно наступали током раних дана били су Бил Монро, Посум Хантерс (са Хумфри Бејтом), Фрут Џар Дринкерс са ујаком Дејв Маконом, Крук Брадерс, Дикси Клодхопери Бинкли браће, Сид Харкридер, Дефорд Бејли, Фидлин' Артур Смит и Гали Џамперс.[8]

Судији Хеју су се свидели Фруит Џар Дринкерси и затражио је да се последњи појаве у свакој емисији, јер је желео да сваки сегмент увек затвори „усијаним свирањем виолине”. Они су били други бенд прихваћен на Барн Дансу, при чему су први били Крук браћа. Када је Опри увео четворне плесаче у представе, Фруит Џар Дринкерси су увек свирали за њих. Године 1926. ујак Дејве Макон, бенџо свирач из Тенесија, који је снимио неколико песама и гостовао у водвиљском кругу, постао је прва права звезда.[8]

Знаци добродошлице мотористима у Нешвил на свим главним путевима укључују фразу „Дом Великог Оле Оприја”.

Име

[уреди | уреди извор]

Фраза „Grand Ole Opry” први пут је изговорена на радију 10. децембра 1927.[9] У то време, Сат музичке захвалности НБЦ Ред мреже, програм са класичном музиком и избором из велике опере, био је праћен Барн Дансом. Опри водитељ Џорџ Хај је најавио програм:

Последњих сат времена слушамо музику углавном преузету из Гранд опере. Од сада ћемо вам представити „Гранд Оле Опри.”[9][10]

Већи догађаји

[уреди | уреди извор]

Како се публика емисије уживо повећавала, радио локација у просторијама Националног осигурања за живот и незгоде постала је премала да прими хорде обожавалаца. Они су изградили већи студио, али он и даље није био довољно велик. Након неколико месеци без публике, Нашонал Лајф је одлучио да дозволи да се емисија пресели изван матичних просторија. У октобру 1934. године, Опри је пресељен у тадашње приградско позориште Хилсборо (сада Белкорт), пре него што су се 13. јуна 1936. преселили у Дикси Табернакле у Источном Нешвилу. Опри су се потом преселили у Ратни меморијални аудиторијум, центар у близини здања Државног конгреса. Наплаћивана је улазница од 25 центи у покушају сузбијања велике гужве, али се то показало безуспешним. У јуну 1943. године, Опри су се преселили у Рајманов аудиториум.[11]

Рој Акуф
Рајманов аудиторијум, „Матерње цркве кантри музике”

Један сат Опри програма је национално емитовала НБЦ Ред мрежа од 1939. до 1956. године, и већи део емисије емитован је сат времена након програма који га је инспирисао, National Barn Dance. НБЦ сегмент, изворно познат по имену спонзора, шоу Принца Алберта, први је водио Акуф, којег је наследио Ред Фоли од 1946. до 1954. Од 15. октобра 1955. до септембра 1956, ABC-TV је уживо емитовала, једносатне телевизијске верзије једном месечно суботом увече (у спонзорству Ралстон-Пурина) која је предњачила за један сат тада 90-минутном Озарк Џубилеју. Од 1955. до 1957. Ал Ганавај је био власник и продуцент емисија The Country Show и Stars of the Grand Ole Opry. Обе су биле снимљени програми у сарадњи са фирмом Фламинго Филмс. Ганавајов шоу Stars of the Grand Ole Opry је била прва телевизијска емисија снимљена у боји.[12]

Дана 02. октобра 1954. године, тинејџер Елвис Пресли имао је свој једини Опри наступ. Иако је публика пристојно реаговала на његов револуционарни бренд рокабили музике, менаџер Оприја Џим Дени рекао је Преслијевом продуценту Саму Филипсу након емисије да стил певача не одговара програму.[13]

1960-те

[уреди | уреди извор]

Шездесетих година 20. века, док се хипи-контракултурни покрет ширио, Опри је одржавао свој конзервативни имиџ, тако да „дугокоси” нису били представљени у емисији. Бердсови су били значајан изузетак. Пионир каунтри рока Грам Парсонс, који је у то време био члан Бердса, боравио је у Нешвилу и радио на кантри рок албуму бенда, Sweetheart of the Rodeo.[14] Издавачка кућа бенда, Колумбија Рекордс, организовала је наступ Бердса у Рајману 15. марта 1968. године, перспектива који је одушевила Парсонса.[14] Међутим, када је бенд изашао на сцену, реакција публике је била од почетка непријатељска, што је резултирало подсмешљивим добацивањем, извикивањем и подругљивим позивима „твит, твит” и „ошишајте се”.[15][16] Бердси су додатно огорчили Опри поборнике игноришући прихваћени протокол када су извели Парсонсову песму „Hickory Wind” уместо Мерл Хагардове песме „Живот у затвору”, како је најавио Томпал Глејсер.[14] Две деценије касније, дуго након Парсонсове смрти, чланови Бердса нашли су заједнички језик са Опри публиком и сарађивали на албуму Will the Circle Be Unbroken: Volume Two.

Још један уметник који је прекршио Опријеве строге стандарде био је Џери Ли Луис, који је имао први и (до данас) једини наступ у емисији 20. јануара 1973. године, након неколико година успеха на топ кантри листама. Луис је за своје учешће добио два услова - без рокенрола и непристојности - и он је у свом наступу занемарио оба. У континуираном 40-минутном сету, Луис је свирао мешавину својих рокенрол хитова и обрада кантри песама других певача. Сматра се да је он био огорчен како се према њему музичка индустрија опходила када је први пут стигао у Нешвил 1955. године, а наводно је искористио свој Опри наступ као вид освете музичкој индустрији Нешвила.[17]

Кантри легенда Џони Кеш, дебитовао је на Оприју 5. јула 1956. године, и тог дана упознао своју будућу супругу Џун Картер Кеш. Њему је било забрањено да учествује у програму 1965. године, након што је у пијаном стању поразбијао светла позорнице постољем за микрофон. Кеш је инцидент коментарисао годинама касније: „Не знам колико су ме уопште желели”, каже он, „али оне ноћи кад сам поразбијао сва светла позорнице постољем за микрофон, рекли су да им више нисам потребан. Стога сам отишао и искористио то као изговор да стварно подивљам и завршио сам у болници када сам по трећи пут сломио нос.”[18] Кеш је примљен назад давне 1968. године, након успеха његовог албума At Folsom Prison, i njegovog oporavka od zavisnosti.[19]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Music & the Spoken Word”. National Radio Hall of Fame. Приступљено 11. 9. 2020. 
  2. ^ „Grand Ole Opry”. National Radio Hall of Fame. National Radio Hall of Fame. Архивирано из оригинала 22. 12. 2017. г. Приступљено 21. 12. 2017. „radio's longest-running musical program” 
  3. ^ „About The Opry”. Grand Ole Opry. Gaylord Entertainment. Архивирано из оригинала 27. 7. 2016. г. Приступљено 26. 1. 2010. 
  4. ^ „Music/Grand Ole Opry”. The Radio Hall of Fame. Архивирано из оригинала 8. 9. 2008. г. Приступљено 26. 1. 2010. 
  5. ^ „Grand Ole Opry”. The Columbia Electronic Encyclopedia, 6th ed. Columbia University Press. Приступљено 26. 1. 2010. 
  6. ^ „Country Music History”. Country Music Hall of Fame and Museum. Country Music Foundation, Inc. Архивирано из оригинала 3. 11. 2010. г. Приступљено 28. 1. 2010. 
  7. ^ „History of the Opry”. Grand Ole Opry. Архивирано из оригинала 18. 05. 2013. г. Приступљено 8. 8. 2012. 
  8. ^ а б Tassin, Myron (1975), Fifty Years at the Grand Ole Opry (1st изд.), Pelican Publishing, ISBN 978-0882890890 
  9. ^ а б „Deford Bailey”. Country Music Hall of Fame. Архивирано из оригинала 19. 8. 2011. г. Приступљено 21. 7. 2011. 
  10. ^ „Lost and Found Sound: The Pan American Blues”. NPR. 20. 11. 2000. Приступљено 21. 7. 2011. 
  11. ^ „10 things to know about the ‘Grand Ole Opry’”. USA Today. 2. 10. 2015. 
  12. ^ "ABC-TV to Air 'Ole Opry' Live Once Monthly" (October 8, 1955), The Billboard, p. 1
  13. ^ Gaar, Gillian G (фебруар 2013). „Box Set Spotlights Elvis Presley's Surviving Early Work at Sun Studio.”. Goldmine: 40—44. 
  14. ^ а б в Rogan, Johnny. (1998). The Byrds: Timeless Flight Revisited. Rogan House. ISBN 0-9529540-1-X. 
  15. ^ Allen, Michael. (2005). "I Just Want to Be a Cosmic Cowboy". 
  16. ^ Fricke, David. (2003). Sweetheart of the Rodeo: Legacy Edition (2003 CD liner notes). 
  17. ^ Dunkerley, Beville. Flashback: Jerry Lee Lewis Drops an F-Bomb on the Grand Ole Opry Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2018). Роллинг Стоне. Ретриевед Аугуст 21, 2015.
  18. ^ Дукес, Биллy. Цоунтрy’с Мост Схоцкинг Моментс – Јохннy Цасх Баннед Фром тхе Гранд Оле Опрy. Тасте оф Цоунтрy. Ретриевед Аугуст 27, 2020.
  19. ^ Кахн, Андy. Ремемберинг Јохннy Цасх: Перформинг Ат Тхе Гранд Оле Опрy. Јамбасе. Ретриевед Аугуст 27, 2020.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Хаy, Георге D (1945). А Сторy оф тхе Гранд Оле Опрy. 
  • Кингсбурy, Паул (1998). "Гранд Оле Опрy". Ин Тхе Енцyцлопедиа оф Цоунтрy Мусиц. Паул Кингсбурy, Едитор. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. пп. 208–9.
  • Wолфе, Цхарлес К (1999). А Гоод-Натуред Риот: Тхе Биртх оф тхе Гранд Оле Опрy. Насхвилле: Цоунтрy Мусиц Фоундатион Пресс.  ISBN 0-8265-1331-X.
  • Lovel, Jim (20. 12. 2004). „Cracker Barrel Reloads Marketing Arsenal”. AdWeek. Приступљено 9. 12. 2012. 
  • Opryland USA, Inc. v. The Great American Music Show, Inc., 970 F.2d 847 (Fed. Cir. 1992). 
  • US Trademark Trial and Appeal Board, opposition number 91188534. 
  • „WSM Back in Court Again - Files 2d Suit Over Name”. Billboard. 81 (21): 51. 24. 5. 1969. 
  • „Opry Records Sued For Infringement”. Billboard. 80 (50): 29. 14. 12. 1968. Приступљено 9. 12. 2012. 
  • WSM v. Bailey, United States District Court for the Middle District of Tennessee.297 F. Supp. 870 (M.D. Tenn. 1969), at 872-3. 
  • WSM v. Bailey, 297 F. Supp. 870 (M.D. Tenn. 1969), at 873. 
  • „Four Dropped From 'Opry' To Return on Christmas”. Billboard: 50. 27. 11. 1965. 
  • Morris, Edward (20. 4. 2000). „Grand Ole Opry Looking Toward Building Its Audience”. CMT/CMT News. Приступљено 9. 12. 2012. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Grand Ole Opry на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Grand_Ole_Opry&oldid=27955680”