Пређи на садржај

Ипратропијум

С Википедије, слободне енциклопедије
Ипратропијум
IUPAC име
[8-метил-8-(1-метилетил)- 8-азониабицикло[3.2.1] окт-3-ил] 3-хидрокси-2-фенил-пропаноат
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
Категорија трудноће
  • УС: Б (Без ризика у испитивањима на животињама)
Начин применеИнхалација
Правни статус
Правни статус
  • УК: ПОМ (Само на рецепат)
Фармакокинетички подаци
Везивање протеина0 до 9% ин витро
МетаболизамХепатички
Полувреме елиминације2 часа
Идентификатори
CAS број22254-24-6 ДаY
60205-81-4 (катјон)
ATC кодR01AX03 (WHO) R03BB01
PubChemCID 657308
IUPHAR/BPS325
DrugBankAPRD00537
ChemSpider19962157 ДаY
UNIIGR88G0I6UL ДаY
ChEMBLCHEMBL541165 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC20H30BrNO3
Моларна маса412,37 g/mol
  • C[N+]2([C@@H]1C[C@H](C[C@H]2CC1)OC(=O)C(CO)c3ccccc3)C(C)C
  • InChI=1S/C20H30NO3/c1-14(2)21(3)16-9-10-17(21)12-18(11-16)24-20(23)19(13-22)15-7-5-4-6-8-15/h4-8,14,16-19,22H,9-13H2,1-3H3/q+1/t16-,17+,18+,19?,21? ДаY
  • Key:OEXHQOGQTVQTAT-BHIXFJMTSA-N ДаY

Ипратропијум (ИНН) (Атровент, Аповент, Аеровент) је антихолинергијски лек који се користи за лечење хроничне опструктивне болести плућа и акутне астме. Он блокира мускаринске ацетилхолинске рецепторе у глатким мишићима бронхија плућа, чиме се оне отварају.[1]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Примењује се удисањем у лечењу хроничне опструктивне болести плућа. Ипратропијум се исто тако користи у комбинацији са салбутамолом под именима Комбивент и Дуонеб (распрашивач) за контролу хроничне опструктивне болести плућа и астме, и са фенотеролом (трговачка имена: Дуовент и Беродуал Н) за третирање астме.

Ипратропијум може да редукује ринореју, мада не помаже при запушењу носа.

Контраиндикације

[уреди | уреди извор]

Нису познате контраиндикације за инхалирани ипратропијум, осим хиперсензитивности на атропин и сродне супстанце. За оралну примену, контраиндикације су сличне као и код других антихолинергика; оне обухватају ускоугаони глауком и опструкције гастроинтестиналног тракта и уринарног система.[2][3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Баигелман W, Цходосх С (1977). „Бронцходилатор ацтион оф тхе антицхолинергиц друг, ипратропиум бромиде (Сцх 1000), ас ан аеросол ин цхрониц бронцхитис анд астхма”. Цхест. 71 (3): 324—8. ПМИД 138578. дои:10.1378/цхест.71.3.324. Архивирано из оригинала 12. 02. 2020. г. Приступљено 03. 03. 2012. 
  2. ^ Диннендахл, V, Фрицке, У, ур. (2010). Арзнеистофф-Профиле (на језику: Герман). 2 (23 изд.). Есцхборн, Германy: Гови Пхармазеутисцхер Верлаг. ИСБН 978-3-7741-98-46-3. 
  3. ^ Хаберфелд, Х, ур. (2009). Аустриа-Цодеx (на језику: Герман) (2009/2010 изд.). Виенна: Öстерреицхисцхер Апотхекерверлаг. ИСБН 978-3-85200-196-8. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Хаберфелд, Х, ур. (2009). Аустриа-Цодеx (на језику: Герман) (2009/2010 изд.). Виенна: Öстерреицхисцхер Апотхекерверлаг. ИСБН 978-3-85200-196-8. 
  • Диннендахл, V, Фрицке, У, ур. (2010). Арзнеистофф-Профиле (на језику: Герман). 2 (23 изд.). Есцхборн, Германy: Гови Пхармазеутисцхер Верлаг. ИСБН 978-3-7741-98-46-3. 


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).