Пређи на садржај

Čarobni kvark

С Википедије, слободне енциклопедије
Čarobni kvark
KompozicijaElementarna čestica
StatistikeFermionska
GeneracijaDruga
InterakcijeJaka, slaba, elektromagnetna, gravitaciona
Simbolc
AntičesticaČarobni antikvark (c)
TeorijeŠeldon Glašou,
Džon Iliopulos,
Lučijano Majani (1970)
Otkriven
Masa1,275+0,025
−0,035
 GeV/c2
[1]
Raspad uStrani kvark (~95%), donji kvark (~5%)[2][3]
Naelektrisanje+2/3 e
Boja nabojaDa
Spin1/2
Slabi izospinLH: +1/2, RH: 0
Slabi hipernabojLH: +1/3, RH: +4/3

Čarobni kvark ili šarmantni kvark (engl. charm quark), ili c kvark (od njegovog simbola, c) treći je najmasovniji od svih kvarkova, tipa elementarnih čestica. C kvarkovi se nalaze u hadronima, koji su subatomske čestice načinjene od kvarkova. Primeri hadrona koji sadrže c kvarkove uključuju J/ψ mezon (J/ψ), D mezone (D), c sigma barione (Σ) i druge c čestice.

On je zajedno sa stranim kvarkom deo druge generacije materije, i ima električni naboj od +2/3 e i golu masu od 1,275+0,025
−0,035
 GeV/c2
.[1] Kao i svi kvarkovi, c kvark je elementarni fermion sa spinom 1/2, i doživljava sve četiri fundamentalne interakcije: gravitaciju, elektromagnetizam, slabe interakcije i jake interakcije. Antičestica c kvarka je čarobni antikvark (koji se ponekad naziva i antičarobni kvark ili jednostavno anticharm), koji se od njega razlikuje samo po tome što neka od njegovih svojstava imaju jednaku magnitudu ali suprotan znak.

O postojanju četvrtog kvarka spekulisali su brojni autori oko 1964. godine (na primer, Džejms Bjorken i Šeldon Glašou[4]), mada se njegovo predviđanje obično pripisuje Šeldonu Glašou, Džonu Iliopulosu i Lučijanu Majanu u 1970. godini (pogledajte GIM mehanizam).[5] Prva c čestica (čestica koja sadrži c kvark) koja je otkrivena je bio J/ψ meson. Njega su otkrili tim pri Stanfordskom linearno akceleratorskom centru (SLAC), koji je predvodio Barton Rihter,[6] i tim pri Nacionalnoj laboratoriji u Brokhejvenu (BNL), koji je predvodio Samjuel Ting.[7]

Otkriće J/ψ iz 1974. godine (i time c kvarka) pokrenulo je niz naučnih prodora koji su u kolektivno poznati kao Novembarska revolucija.[8][9]

Hadroni koji sadrže čarobne kvarkove

[уреди | уреди извор]

Neki od hadrona koji sadrže čarobne kvarkove su:

  1. ^ а б M. Tanabashi; et al. (2018). Particle Data Group. „Review of Particle Physics”. Physical Review D. 98 (3): 030001. doi:10.1103/PhysRevD.98.030001. 
  2. ^ R. Nave. „Transformation of Quark Flavors by the Weak Interaction”. Приступљено 6. 12. 2010. „The c quark has about 5% probability of decaying into a d quark instead of an s quark. 
  3. ^ K. Nakamura; et al. (2010). Particle Data Group. „Review of Particles Physics: The CKM Quark-Mixing Matrix” (PDF). Journal of Physics G. 37 (75021): 150. Bibcode:2010JPhG...37g5021N. doi:10.1088/0954-3899/37/7a/075021. 
  4. ^ B.J. Bjorken; S.L. Glashow (1964). „Elementary particles and SU(4)”. Physics Letters. 11 (3): 255—257. Bibcode:1964PhL....11..255B. doi:10.1016/0031-9163(64)90433-0. 
  5. ^ S.L. Glashow; J. Iliopoulos; L. Maiani (1970). „Weak Interactions with Lepton–Hadron Symmetry”. Physical Review D. 2 (7): 1285—1292. Bibcode:1970PhRvD...2.1285G. doi:10.1103/PhysRevD.2.1285. 
  6. ^ J.-E. Augustin; et al. (1974). „Discovery of a Narrow Resonance in e+e Annihilation”. Physical Review Letters. 33 (23): 1406. Bibcode:1974PhRvL..33.1406A. doi:10.1103/PhysRevLett.33.1406. 
  7. ^ J.J. Aubert; et al. (1974). „Experimental Observation of a Heavy Particle J”. Physical Review Letters. 33 (23): 1404. Bibcode:1974PhRvL..33.1404A. doi:10.1103/PhysRevLett.33.1404. 
  8. ^ retrieved 25 September 2014
  9. ^ „Shared Physics prize for elementary particle” (Саопштење). The Royal Swedish Academy of Sciences. 18. 10. 1976. Приступљено 23. 4. 2012. 
  10. ^ C. Amsler et al.. (2008): Quark Model

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]