Пређи на садржај

Ли Гуангјао

С Википедије, слободне енциклопедије
Ли Гуангјао
Лични подаци
Датум рођења(1923-09-16)16. септембар 1923.
Место рођењаСингапур,
Датум смрти23. март 2015.(2015-03-23) (91 год.)
Место смртиСингапур, Сингапур
Религијаниједна (агностицизам)[1]
Професијаправник, политичар
Политичка каријера
Политичка
странка
Странка народне акције
1. премијер Сингапура
5. јун 1959 — 28. новембар 1990.
Претходникфункција установљена
НаследникГо Чок Тонг
Виши министар Сингапура
28. новембар 1990 — 12. август 2004.
ПретходникС. Раџаратнам
НаследникГо Чок Тонг
Министар ментор Сингапура
12. август 2004 — 21. мај 2011.
Претходникфункција установљена
Наследникфункција укинута

Ли Гуангјао (енгл. Lee Kuan Yew; 16. септембар 192323. март 2015) био је сингапурски политичар и државник, познат као први премијер Сингапура.[2][3] Уживао је репутацију једног од најутицајнијих личности у Југоисточној Азији. Као један од оснивача Странке Народне акције, Ли је препознат као отац оснивач нације, заслужан за брзи прелазак земље из „земље трећег света у развоју у развијену земљу првог света у оквиру једне генерације” под његовим вођством.[4][5][6]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1923. године у породици сингапурских Кинеза. Његово студирање прекинуо је почетак Другог светског рата у Сингапуру 1942. године. Током јапанске окупације био је чиновник у једној текстилној фирми.

Након рата отишао је да студира у Енглеску. Тамо је напослетку дипломирао право на Универзитету Кембриџ. Током боравка у Енглеској, схватио је да Енглези током рата нису били способни да одбране Сингапур од јапанске окупације, па је закључио да Сингапур мора бити независан. Кући се вратио 1949. године[7][8].

Почео је да се бави политиком 1950-их година, захтевајући самоуправу и независност Сингапура од британске власти. Године 1954. основао је номинално социјалистичку Странку народне акције, како би на своју страну придобио имућне прокомунистичке Кинезе[9]. Када је Сингапур добио самоуправу године 1959. његова странка је добила изборе и Ли Гуангјао је постао премијер.

Године 1963, Сингапур је постао делом Малезијске Федерације. Две године касније, након етничких сукоба између Малајаца и Кинеза, Сингапур и Малезија су се мирно растали 9. августа. Истог дана је проглашена Република Сингапур.

У следећих 25 година, Сингапур је под Лијевим вођством постао индустријски див Азије и једна од најпросперитетнијих држава у свету. Три стуба његове политике чинили су национална безбедност, економија и социјална стабилност. Како би ојачао сувереност и углед Сингапура у свету, Ли је промовисао политику неутралности и несврстаности. С друге стране, многи су му замерали ауторитарну унутрашњу политику.

Године 1990. пажљиво је припремио силазак с власти, али је у будућим сингапурским владама задржао саветодавну функцију у кабинетима Вишег или Министра ментора Сингапура. Ову последњу функцију напустио је 2011, и тиме се повукао из политичког живота Сингапура[10].

Написао је мемоаре у два тома: „Прича о Сингапуру“, која обухвата историју државе до разлаза с Малезијом 1965. и „Од Трећег света до Првог: прича о Сингапуру“, која описује његов допринос преображају Сингапура у модерну нацију.

- 23. март 2015 је преминуо у болници у Сингапуру од упале плућа.[11]

  1. ^ „Days of reflection for the man who defined Singapore: A transcript of Minister Mentor Lee Kuan Yew's interview with The New York Times”. Today. Singapore. 13. 9. 2010. стр. 14—17. Архивирано из оригинала 13. 09. 2010. г. Приступљено 18. 01. 2013. 
  2. ^ Reporter: Peter Day (5. 7. 2000). „Singapore's elder statesman”. From Our Own Correspondent. London. BBC. World Service. 
  3. ^ „US, Japan must help out Asia, says Kuan Yew”. New Sunday Times. Kuala Lumpur. Reuters. 22. 1. 1998. „Singapore's elder statesman Lee Kuan Yew said today ... 
  4. ^ „Condolence Messages from Our Partners”. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 23. 3. 2016. 
  5. ^ Allison, Graham (28. 3. 2015). „Lee Kuan Yew: Lessons for leaders from Asia's 'Grand Master'. CNN. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  6. ^ Weatherbee, Donald E. (2008). Historical Dictionary of United States-Southeast Asia Relations. Scarecrow Press. стр. 213. ISBN 9780810864054. Архивирано из оригинала 26. 4. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  7. ^ Lee, Lee Kuan Yew (2000). From Third World to First. Singapore: Marshall Cavendish. 
  8. ^ Lee, Lee Kuan Yew (1998). Lee Kuan Yew The Man And His Ideas. Singapore: Times Edition. 
  9. ^ Lee, Lee Kuan Yew (1998). The Singapore Story. Singapore: Marshall Cavendish. 
  10. ^ „SM Goh, MM Lee to leave Cabinet”. Channel NewsAsia. Singapore. 14. 5. 2011. Архивирано из оригинала 02. 12. 2012. г. Приступљено 18. 01. 2013. 
  11. ^ Lee Kuan Yew (2012). My Lifelong Challenge: Singapore's Bilingual Journey. Singapore: Straits Times Press. ISBN 978-981-4342-03-2. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Интервјуи и чланци