Михаило Маџаревић
Михаило Маџаревић | |
---|---|
Лични подаци | |
Надимак | Мика[1] |
Датум рођења | 13. јануар 1894. |
Место рођења | Мургаш, Краљевина Србија |
Датум смрти | 20. фебруар 1965.71 год.) ( |
Место смрти | Либертивил, САД |
Војна каријера | |
Служба | 1912—1920. |
Војска | Краљевина Србија Краљевина СХС Краљевина Југославија |
Чин | мајор |
Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат |
Одликовања | Орден Карађорђеве звезде са мачевима Орден белог орла са мачевима, Албанска споменица Национални орден Легија части енглески Ратни крст |
Михаило И. Маџаревић (Мургаш, 13. јануар 1894[2] — Либертивил, 20. фебруар 1965[3]) био је српски официр и ратник из балканских и Првог светског рата.[4]
Носилац је три Карађорђеве звезде,[5] Сребрне и Златне медаље за храброст, Ордена белог орла са мачевима, Албанске споменице, Ордена Легије части, енглеског Ратног крста.
Балкански ратови[уреди | уреди извор]
Ратни пут Михаило Маџаревић започео је као тек свршени деветнаестогодишњи питомац и поднаредник српске војске, у октобру 1912. године који се поклапа са почетком Првог балканског рата. Први рат и прво ванредно унапређење, које је заслужио испољеном храброшћу. Из Другог балканског рата је изашао као потпоручник и поред прележане колере, за храброст и заслуге у бици на Брегалници.
Први светски рат[уреди | уреди извор]
Почетак Првог светског рата га је затекао на служби у Скопљу, али је одмах био пребачен у околину Лознице, где се истакао у борбама у току битке на Гучеву и био рањен у околини Каменице код Ваљева. Као резултат заробљавања већег броја официра аустроугарске војске које је заробио са својом јединицом, Михаило је добио златну медаљу за храброст.
„Ловац на живе језике”[уреди | уреди извор]
Добијањем медаље и низом следећих догађаја у току рата, постао је „жива легенда” српске војске и добио назив „ловац на живе језике”.[6] Остаће упамћен по специјалној операцији извиђања на Мачванском фронту, где је у ноћи између 8. и 9. маја 1915. као млади официр са 16 војника у три чамца прешао реку Саву недалеко од Владимираца и на супротној страни заробили одељење извиђача са старешином и пребацили на српску страну. Истрагом су добијени важни подаци о противничким снагама. Маџаревић је за тај подвиг одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда, а његови војници Обилићевом медаљом за храброст.
Слична акција поновљена је 22. маја у рејону Новог Села, када су заробљени један поднаредник, каплар и седам редова.
У ноћи између 26. и 27. маја потпоручник Маџаревић је са групом од тридесетак добровољаца неопажено прешао Саву код села Прово надомак Владимираца. Заробили су једног непријатељског војника који их је обавестио о снази и распореду своје јединице. Нападачи су опколили њихову земуницу у коју су се сместили по повлачењу из ровова и заробили осморицу. Чамцима су пребацили заробљенике на српску обалу, а Маџаревић и део добровољаца вратили су се и ухватили још једно аустроугарско одељење на локацији наспрам Бељина. Након ових подухвата сазнао је да су непријатељи уценили његову главу на 50.000 круна.
– Ало. – Овде Петар. |
Према књизи „Кроз сјај и сенке рата” (Београд, 1933) |
Солунски фронт[уреди | уреди извор]
Следио је слом српске војске и он се са српском војском повлачи преко Албаније до Крфа, да би након опоравка, учествовао у акцијама на Солунском фронту. После сусрета са регентом принцом Александром Карађорђевићем, био је са његове стране, ванредно унапређен у чин капетана.
У току борби на Солунском фронту, током битке на Кајмакчалану, десио се његов најблиставији моменат у војничкој каријери. После успешне акције, којом је руководио, уништено је митраљеско гнездо и омогућено освајање највишег врха Кучков камен (2525 нм).[7] Тој акцији су присуствовали будући краљ Александар, војвода Живојин Мишић и француски генерал Морис Сарај, после које су га престонаследник и генерал наградили својим одликовањима Орденом Карађорђеве звезде и Орденом легије части, а војвода Мишић, ванредно унапредио у чин мајора.
То се све догодило у двадесетчетвртој години Михаила Маџаревића, тако да је он постао најмлађи мајор у српској војсци и једини официр којег су ванредно унапредили Краљ Петар, Регент Александар и Војвода Мишић.[8]
После рањавања и опоравка у Бизерти, вратио се и учествовао у пробоју Солунског фронта и ослобађању Србије. Код Рековца су водили последњу борбу у Првом светском рату.
Послератни период[уреди | уреди извор]
При крају рата, у Бијељини је упознао свештеничку кћи, са којом се оженио и изродио троје деце. Демобилисан је 1920. године, да би 1933. године објавио књигу сећања „Кроз сјај и сенке рата”, само са потписом мајор Маџаревић.
Када је избио Други светски рат, након слома наше војске, одбио је позив да приступи формацијама Недићеве Србије. После хапшења и боравка у логору Бањица, одвели су га у заробљеништво у Немачку.
По завршетку рата одбио је да се врати у комунистичку Југославију, и отишао је у Америку. Умро је 1965. године у Либертивилу, где је и сахрањен у порти манастира Светог Саве.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Центар академске речи, Шабац/Како је Мика бранио Србију”. Архивирано из оригинала 01. 12. 2018. г. Приступљено 18. 05. 2016.
- ^ Српски биографски речник, том 6, Матица српска, Нови Сад 2014. године, ISBN 978-86-7946-149-0. стр. 329, COBISS.SR 293768967
- ^ Милорад Радојчић: Михаило Маџаревић - јунак ратова 1912-1918, „Гласник”, Историјски архив, Ваљево, 2015. године
- ^ Telegraf/NAJVEĆI, ZABORAVLJENI SRPSKI JUNAK: Ono kad vas kralj lično zvrcne telefonom da vam se zahvali!
- ^ Искра/ВИТЕЗОВИ КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ: Михајло је пред краљем уништио бугарско митраљеско гнездо
- ^ „Васељенска/Ловац на „живе језике””. Архивирано из оригинала 16. 05. 2016. г. Приступљено 17. 05. 2016.
- ^ Blic/On je slomio Bugare
- ^ „Moj nedeljnik/Заборављени официр чијој су се храбрости дивили Краљ Петар, Регент Александар и Војвода Мишић”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2016. г. Приступљено 17. 05. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Милорад Радојчић: Михаило Маџаревић - јунак ратова 1912-1918, „Гласник”, Историјски архив, Ваљево, 2015. године
- Градска библиотека Љиг/Михаило Маџаревић, највећи јунак великог рата из колубарског округа
- Алексиначке вести/Заборављени српски јунак Михаило Маџаревић
- Србин инфо/Србин који је сломио Бугаре
- Ловац на живе језике („Политика”, 14. мај 2016)
- Михаиловој храбрости дивио се и краљ Петар („Вечерње новости”, 2. децембар 2018)
- Ратна срећа („Политика”, 5. јануар 2019)
- Ко је нама био Михаило Маџаревић? („Ваљевскапосла”, 23. април 2018)