Мицубиши Ф-2
| Мицубиши Ф-2 | ||
|---|---|---|
.jpg) | ||
| Опште | ||
| Намена | вишенаменски борбени авион | |
| Посада | 1/2 | |
| Земља порекла |  Јапан/ САД
| |
| Произвођач | Мицубиши/Локид Мартин | |
| Први лет | 7. октобар 1995 | |
| Почетак производње | 1995 | |
| Уведен у употребу | 2000 | |
| Статус | у активној служби | |
| Први корисник | Јапан
| |
| Број примерака | 98 (укључујући 4 прототипа) | |
| Димензије | ||
| Дужина | 15,52 m | |
| Размах крила | 11,125 m | |
| Површина крила | 34,84 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 9.527 kg | |
| Нормална полетна | 13.459 kg | |
| Макс. тежина при узлетању | 22.100 kg | |
| Погон | ||
| Турбо-млазни мотор | Џенерал Електрик Ф110-ИХИ-129 | |
| Потисак ТММ | 131 kN | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 2.124 km/h | |
| Тактички радијус кретања | 833 km | |
| Плафон лета | 18.000 m | |
Мицубиши Ф-2 је јапански једномоторни ловац четврте генерације. Развила га је јапанска компанија Мицубиши уз помоћ америчке компаније Локид Мартин. Једини корисник овог авиона јесу јапанске Ваздухопловне самоодбрамбене снаге.[1]
Развој и дизајн[уреди | уреди извор]
Развој авиона Мицубиши Ф-2 званично је отпочео 1985. године. Планиран је као замена за ловачки авион Мицубиши Ф-1. Као основа за развој узет је амерички ловачки авион F-16 Фајтинг Фалкон, који је у то време производила некадашња америчка компанија General Dynamics. Мицубиши Ф-2 има многобројна унапређења у односу на авион из кога је настао, попут АЕСА радара (радара са активним електронским скенирањем), значајније употребе композитних материјала у конструкцији и других. Произведено је укупно 98 авиона, укључујући и четири прототипа. Тестирање прототипова је обављено у периоду од 1995. године до 2000. године. Серијска производња је окончана 2011. године, када су испоручени последњи наручени примерци. У односу на F-16 Фајтинг Фалкон, Мицубиши Ф-2 има за 25% већу површину крила и метар и по већи размах крила. Мицубиши Ф-2 је погоњен турбо-млазним мотором Џенерал Електрик Ф110-ИХИ-129, потиска 76 kN без форсажа, односно 131 kN са додатним сагоревањем, може да носи нешто преко осам тона наоружања, а опремљен је и кочним падобраном.[2]
Варијанте[уреди | уреди извор]
- Мицубиши Ф-2А – једносед;
- Мицубиши Ф-2Б – тренажни двосед.
Корисници[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
- Мицубиши Ф-2
-
-
-
-
_of_6_Sqn_taxis_at_Andersen_Air_Force_Base,_-5_Feb._2009_a.jpg)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Fact: A Tsunami Devastated Japan’s Souped-Up F-16s - nationalinterest.org”. The National Interest (на језику: енглески). 21. 8. 2018. Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ „Japan’s F-2 Support Fighter - codeonemagazine.com”. Cod One Magazine (на језику: енглески). 12. 11. 2018. Приступљено 18. 9. 2021.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
