Монроова доктрина
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/James_Monroe_White_House_portrait_1819.jpg/200px-James_Monroe_White_House_portrait_1819.jpg)
Монроова доктрина је била америчка политика супротстављања европском колонијализму у Америци почевши од 1823. године. Амерички председник Џејмс Монро се 1823. године побунио против интервенције европских држава на америчком континенту. У доктрини је речено да ће се даљи напори европских држава да преузму контролу над било којом независном државом у Северној или Јужној Америци сматрати „манифестацијом непријатељског расположења према Сједињеним Државама”. У том тренутку усмерена против интервенционистичких намера Свете алијансе европских сила према бившим шпанским и португалским колонијама у Јужној Америци, та политика касније под геслом „Америка Американцима“ добила јако национално обележје.[1]
Монро је том приликом упутио посланицу Конгресу у којој је истакао неопходност поштовања три начела:
- забрана даље колонизације Америке од стране европских држава,
- забрана мешања европских држава у унутрашње ствари америчких држава,
- изјава да САД неће интервенисати и мешати се у европске послове или спорове.
Ова доктрина не представља прави почетак у сузбијању интервенције, јер овом посланицом није била искључена интервенција америчких држава међусобно. Зато је прва доктрина која уводи начело неинтервенције у међународни поредак у ствари Драгова доктрина.
Види још[уреди | уреди извор]
- Труманова доктрина
- Ајзенхауерова доктрина
- Никсонова доктрина
- „Почињемо са бомбардовањем за пет минута”
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Monroe Doctrine”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 5. март 2022.
Литература[уреди | уреди извор]
- Смиља Аврамов, Миленко Крећа: Међународно јавно право, Београд 2006