Нирвана
| Дио серије о |
| будизму |
|---|
 |
Нирвана (санскрит: निर्वाण nirvāṇa) или нибана (пали: निब्बान nibbāna) је појам који користе ђаинисти и будисти да опишу блажено стање коначног ослобођења од патње, земаљских страсти и вечитог круга препорађања.[1]
Нирвана се не да одредити, ни изрећи.[2] Као неповратно гашење жеђи за животом, представља најузвишенији крајњи циљ будистичке праксе.[2]
Буда нирвану описује као: истину, слободу, највећу срећу, здравље, оно што не стари, неусловљено, неупрљано, непропадљиво, неманифестовано, мирно, бесмртно, узвишено, предивно, чудесно, смирење страсти, заштиту од патње, другу обалу, острво, заклон, уточиште.[3][4] Према Будином ученику Сарипути, искорењивање жеђи, мржње и обмане се назива нирвана.[4]
Пут којим се стиже до нирване је племенити осмоструки пут.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Санскритска реч нирвана се састоји од корена ва(на) што значи »дувати« и префикса ни(р) што значи »ван, без, изван« (издувати).[5] Префикс нир испред именице често указује на недостатак или одсуство онога што реч означава (издувано).[1]
Пали реч нибана се везује за глагол нибати ("хладити дувањем"). Обично се преводи као гашење, попут гашења свеће дувањем[6] или гашење ватре, хлађење. У свакодневном говору древне Индије је вероватно коришћена у смислу хлађења грознице, и за исказивање осећања здравља које из тог следи.[6] Преносно се односи на хлађење „грознице“ жудње, мржње и незнања, три главна зла у будизму.
Реч нирвана је непозната ведској религији. Неки сматрају да је појам нирвана ђаинског порекла[7], а други да је изворан будистички термин.[2]
Будино учење
[уреди | уреди извор]
Готама Буда је говорио: „Нирвана је највећа срећа“ (Дхп. 204)[8] На другом месту, ��уда описује нирвану као ”вечити мир и бескрајну слободу”.[9]
Учење Гаутаме Буде о нирвани, изложено у четири племените истине, је практично и искуствено. Оно је дијагноза људских недаћа и преписивање лека, а нирвана је непосредан, једноставан и коначан крај проблема обичног човека.[1] Буда увиђа да људску дукху (тугу, патњу, страдање) проузрокује танха (жеља, жеђ, жудња), а да насупрот дукхе стоји нирвана, која је сукха (блаженство, највећа срећа). У вези са нирваном Буда каже:
| „ | О просјаци, постоји нерођено, неодрасло и неусловљено. Кад не би било нерођеног, неодраслог и неусловљеног, тада не би било излаза за рођено, одрасло и условљено. Пошто постоји нерођено, неодрасло и неусловљено, постоји и излаз за рођено, одрасло и условљено.[10] | ” |
Постизање нирване претпоставља гашење жеље као покретне снаге делања (карма) и стога, престанак дукхе. Она се достиже упражњавањем правила племенитог осмоструког пута који подразумева: исправне назоре, исправне намере, исправан говор, исправно делање, исправно живљење, исправан напор, исправну пажњу и исправну сабраност. Буда описује нирвану као стање „ни бића, ни небића, ни бића-и-небића, ни ни-бића-ни-не-бића“.[11]
Нирвана у будизму
[уреди | уреди извор]У раном будизму нибана није ни лако постизива ни свакоме доступна. Велики су захтеви за њено постизање, и они су етичке, спознајне и контемплативне природе.[2]
Ране школе
[уреди | уреди извор]Два века након Будине смрти, првобитна јединствена будистичка заједница (сангха) је подељена, када су се будући махајанисти (тада махасангхика - »велика заједница«) одвојили од стхавира (»старих«). Временом су у новонасталим школама настала различита тумачења нирване.
Пудгалаваде су тврдиле да у нирвани и даље траје неодредива »особа« (пудгала) која није ни истоветна са скандхама нити је потпуно различита од њих. Стхавире су их сматрале јеретицима јер се, по њиховом мишљењу, идеја о пудгали није слагала с доктрином о анати.[1]
Школе сарвастивада и ваибхасика су вршиле анализу дарми (елемената бивања), закључивши да је нирвана неусловљена дарма, стварност по себи, а посебне дарме су њена испољавања. Стога, само је нирвана реална, а не они који су је досегли.[1]
Саунтрантика школа сматра да су дарме које се могу именовати бар номинално реалне, а нирвана је њихово утрнуће, одсуство или «касније небивање«.[1]
Теравада
[уреди | уреди извор]Теравадини тврде да је нирвана позитивна, наглашавајући њену узвишеност као религијски циљ стремљења арханта. Нибана је описана у списима на палију као спокојна, чиста и бесмртна.
Махајана
[уреди | уреди извор]Махајана сматра да су циљеви арханта ограничени и себични, јер не помаже човечанству које пати. Они су увели идеал бодисатве, мудраца који достиже нирвану, али се због добробити других враћа у самсару. Тако бодисатва живи дубоку једнакост самсаре и нирване. Махајанска једначина по којој "самсара јесте нирвана" и доктрина о бодисатви значајно су допринеле сложености замисли о нирвани.[1]
Нагарђуна и школа празнине су изједначавали нирвану с празнином (шуњата), поричући основаност свих теоријских конструкција, тврдећи да је празнина крајња истина о самсари и нирвани. Њихова метода приступа јесте негативна метода.[12]
У школи јогачаре, у складу са схватањем да појавни свет зависи од стања свести, самсара се углавном сматрала илузорним аспектом нирване. За присталице јогачаре самсара је последица идеационих пројекција, празних по себ��, које замагљују чистоту нирване попут облака, све док их не разагнају ветрови просветљења.[1]
Кинеска школа махајанског будизма, позната као школа свеопштег духа (Hsing tsung) сматра да је нирвана поистовећење појединца са свеопштим умом или оним што се назива будинском природом; односно постизање самосвести појединца о првобитном јединству. Појединац јесте свеопшти дух, али то раније није схватао или није тога био свестан.[12]
Нирвана у ђаинизму
[уреди | уреди извор]Идеја нирване постоји и у ђаинизму, иако ту ово врховно стање не укључује негацију сопства (атмана), него га постиже индивидуална душа (ђива) потпуним прочишћењем од наслага карме.[11]
Нирвана у хиндуизму
[уреди | уреди извор]Хиндуисти се такође користе овим термином да би означили религиозно ослобођење (мокша).
У неким новијим преводима Бхагавад Гите (II, 72, В, 24—26), нирвана је преведена термином слобода.[1]
Тумачења
[уреди | уреди извор]Нирвана је потпуно укидање субјективне стране постојања, па тако и свести, и увирање у шуњату, када је садржај свести ништа.[2] Неки западни филозофи су нирвану интерпретирали као стање ничега, дакле "ни блаженства",[2] иако је Буда описује као стање највише среће.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з Нирвана, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд.. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- ^ а б в г д ђ Iveković 1977, стр. 131–152.
- ^ а б Kovačević 2014, стр. 276.
- ^ а б Kovačević 2014, стр. 318.
- ^ Nirvana, Buddhist Philosophy Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б Nirvana, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
- ^ Čedomil Veljačić » Budizam » Historijski uvod
- ^ Osnovni budistički pojmovi Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ [pescanik.net/poglavlja-i-x/ Dhammapada: poglavlja I-X]
- ^ Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2010), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б Nirvana, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ^ а б Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije. NOLIT, Beograd. 1977. pp. 271-285.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT.
- Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put.
- Buswell, Robert E.; Lopez, Donald S. (2014). The Princeton Dictionary of Buddhism. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-4805-8.
- Collins, Steven (1990). Selfless Persons: Imagery and Thought in Theravada Buddhism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39726-1.
- Collins, Steven (1998), Nirvana and Other Buddhist Felicities, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-57054-1
- Collins, Steven (2010), Nirvana: Concept, Imagery, Narrative, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-88198-2
- Duiker, William J.; Spielvogel, Jackson J. (2008). World History: To 1800. ISBN 9780495050537.
- Easwaran, Eknath (2007), The Bhagavad Gita:(Classics of Indian Spirituality), Nilgiri Press, ISBN 9781586380199
- Frazier, Jessica (2011), The Continuum Companion to Hindu Studies, Continuum International Publishing Group, ISBN 978-0-8264-9966-0
- Fowler, Jeaneane D. (2012), The Bhagavad Gita: A Text and Commentary for Students, Sussex Academic Press, ISBN 9781845193461[мртва веза]
- Gombrich, Richard F. (2006). How Buddhism Began: The Conditioned Genesis of the Early Teachings. Routledge. ISBN 978-1-134-19639-5.
- Keown, Damien (2004). A Dictionary of Buddhism. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-157917-2.
- Nyanatiloka, Mahathera (1980), Buddhist Dictionary: Manual of Terms And Doctrines (4th изд.), Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society
- Olivelle, Patrick (1992). The Samnyasa Upanisads: Hindu Scriptures on Asceticism and Renunciation. Oxford University Press. ISBN 9780195361377.
- Pruthi, R.K. (2004). Sikhism And Indian Civilization. ISBN 9788171418794.
- Trainor, Kevin (2004), Buddhism: The Illustrated Guide, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-517398-7
- Brahm, Ajahn (2006). Mindfulness, Bliss, and Beyond: A Meditator's Handbook (PDF). Wisdom Publications. ISBN 9780861712755. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016.
- Kawamura (1981). Bodhisattva Doctrine in Buddhism. Wilfrid Laurier University Press.
- Lindtner, Christian (1997). „Problems of Pre-Canonical Buddhism”. Buddhist Studies Review. 14 (2): 109—139. S2CID 247883744. doi:10.1558/bsrv.v14i2.14851.
- Nananaranda, Katukurunde (2012). Nibbana - The Mind Stilled (Vol. I-VII). Dharma Grantha Mudrana Bharaya.
- Williams, Paul; Tribe, Anthony (2000). Buddhist Thought. Routledge. ISBN 978-0-415-20701-0.
- Yogi Kanna (2011). Nirvana: Absolute Freedom. Kamath Publishings.
- Katukurunde Nanananda, "Nibbana – The Mind Stilled (Vol. I-VII)" (Dharma Grantha Mudrana Bharaya, 2012).
- Ajahn Pasanno & Ajahn Amaro, "The Island : An Anthology of the Buddha's Teachings on Nibbana" (Abhayagiri Publication 2022).
- Kawamura, Bodhisattva Doctrine in Buddhism, Wilfrid Laurier University Press, 1981, pp. 11.
- Lindtner, Christian (1997). „Problems of Pre-Canonical Buddhism”. Buddhist Studies Review. 14 (2): 109—139. S2CID 247883744. doi:10.1558/bsrv.v14i2.14851.
- Yogi Kanna, "Nirvana: Absolute Freedom" (Kamath Publishing; 2011) 198 pages.
- Steven Collins. Nirvana: Concept, Imagery, Narrative (Cambridge University Press; 2010) 204 pages.
- Duiker, William J.; Spielvogel, Jackson J. (2008). World History: To 1800. ISBN 9780495050537.
- Dundas, Paul (2002). The Jains. London: Routledge. ISBN 978-0415266062.
- Fischer-Schreiber, Ingrid; Ehrhard, Franz-Karl; Diener, Michael S. (2008), Lexicon Boeddhisme. Wijsbegeerte, religie, psychologie, mystiek, cultuur en literatuur, Asoka
- Gethin, Rupert (1998), Foundations of Buddhism, Oxford University Press
- Goldstein, Joseph (2011), One Dharma: The Emerging Western Buddhism (Kindle изд.), HarperCollins
- Goleman, Daniel (2008), Destructive Emotions: A Scientific Dialogue with the Dalai Lama (Kindle изд.), Bantam
- Gombrich, Richard F. (1992), „Dating the Buddha: a red herring revealed”, Ур.: Bechert, Heinz, Die Datierung des historischen Buddha [The Dating of the Historical Buddha], Symposien zur Buddhismusforschung (на језику: немачки), IV (2), Gottingen: Vandenhoeck and Ruprecht, стр. 237—259
- Gombrich, Richard F. (1996), Theravada Buddhism. A Social History from Ancient Benares to Modern Colombo, London and New York: Routledge
- Gombrich, Richard F. (2006), How Buddhism Began. The conditioned genesis of the early teachings. Second edition, Routledge
- Gombrich, Richard (2009), What The Buddha Thought, Equinox
- Gregory, Peter N. (1991), „Sudden Enlightenment Followed by Gradual Cultivation: Tsung-mi's Analysis of Mind”, Ур.: Peter N. Gregory, Sudden and Gradual. Approaches to Enlightenment in Chinese Thought, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers
- Hamilton, Sue (2000). Early Buddhism: A New Approach: The I of the Beholder. Routledge. ISBN 978-0-7007-1280-9.
- Hamilton-Blyth, Sue (2013). Early Buddhism: A New Approach: The I of the Beholder. Routledge. ISBN 978-1-136-84293-1.
- Harvey, Peter (1989), „Consciousness Mysticism in the Discourses of the Buddha”, Ур.: Werner, Karel, The Yogi and the Mystic, Curzon Press
- Harvey, Peter (1990), Introduction to Buddhism, Cambridge University Press
- Harvey, Peter (1995a), An introduction to Buddhism. Teachings, history and practices, Cambridge University Press
- Harvey, Peter (1995b), The Selfless Mind: Personality, Consciousness and Nirvāṇa in Early Buddhism, Routledge, ISBN 0-7007-0338-1
- Harvey, Peter (2012). An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85942-4.
- Hindson, Ed (2008). The Popular Encyclopedia of Apologetics. ISBN 9780736936354.
- Hwang, Soonil (2006), Metaphor and Literalism in Buddhism: The Doctrinal History of Nirvana, Routledge
- Jayatilleke, K.N., The message of the Buddha, The Free Press[потребан је пун навод]
- Kalupahana, David J., Causality: The Central Philosophy of Buddhism[потребан је пун навод]
- Keown, Damien (2000), Buddhism: A Very Short Introduction (Kindle изд.), Oxford University Press
- Keown, Damien (2004). A Dictionary of Buddhism. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-157917-2.
- Khunu Rinpoche (2012), Vast as the Heavens, Deep as the Sea: Verses in Praise of Bodhicitta, Translated by Thubten Thardo (Gareth Sparham) (Kindle изд.), Wisdom
- Kornberg Greenberg, Yudit (2008), Encyclopedia of Love in World Religions, Volume 2, ABC-CLIO
- Lama Surya Das (1997), Awakening the Buddha Within (Kindle изд.), Broadway Books
- Lindtner, Christian (1997), „The Problem of Precanonical Buddhism”, Buddhist Studies Review, 14 (2): 109—139, S2CID 247883744, doi:10.1558/bsrv.v14i2.14851
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
