Пређи на садржај

Осларе

Координате: 42° 26′ 02″ С; 21° 43′ 27″ И / 42.433833° С; 21.724166° И / 42.433833; 21.724166
С Википедије, слободне енциклопедије
Осларе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаБујановац
Становништво
 — 2022.762
Географске карактеристике
Координате42° 26′ 02″ С; 21° 43′ 27″ И / 42.433833° С; 21.724166° И / 42.433833; 21.724166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина406 m
Осларе на карти Србије
Осларе
Осларе
Осларе на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаBU

Осларе је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 762 становника.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Осларе живи 641 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,6 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 194 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,66.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 816
1953. 904
1961. 892
1971. 943
1981. 1.009
1991. 898 826
2002. 904 1.160
2022. 762


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Албанци
  
498 55,08%
Срби
  
400 44,24%
Муслимани
  
1 0,11%
непознато
  
2 0,22%
Етнички састав према попису из 2022.[4]
Албанци
  
460 60,4%
Срби
  
298 39,1%

Порекло становништва

[уреди | уреди извор]

Подаци датирају из 1951. г.[5]

Данас у селу живи староседелачко и досељено становништво. По вери се становници деле на: православне и муслимане. Муслиманске вере су и малобројни сеоски Роми.

Српски родови:

  • Марчинци (4 к., Св. Арханђео), староседеоци.
  • Шипковци (5 к., Св. Арханђео), староседеоци.
  • Марковци (3 к., Св. Петка), староседеоци.
  • Андрејци (4 к., Св. Лука), досељени око 1750. г. из околине Приштине. Причају да су из места старине добегли због Арбанаса, јер су им они тамо "турчили сестру" и зато пали на крв. Иза њих су са Косова дошли: Новаковци (5 к), Гагинци (3 к) и Илинци (5 к). Сви славе Св. Луку. По предању њихови су стари били у сродству са прецима из рода Андрејци, те је вероватно да су сви они из истог места досељени.
  • Свирини (3 к), Пиркови (4 к) и Златановци (9 к). Они су се доселили из Горње Мораве око Гњилана. Сви славе Св. Николу. Златановци као место порекла наводе село Божевац(село Божевце/Божовце код Косовске Каменице).
  • Мелини (3 к., Св. Никола), дошли из околине Гњилана Тамо су живели у селу Глоговцу, док им је даља старина у косовској котлини.
  • Голчинци (3 к., Св. Никола), доселили око 1850. г. из Турије. Тамо су живели око 50 година. И њихова је даља старина на Косову, одакле их је довео господар као чифчије. Име су добили по томе што су облачили одело на голо тело.
  • Чонинци (3 к), Кадички (2 к) и Пауновићи (2 к). Сви славе Св. Луку. И они су косовски досељеници. Овде се доселили после Голчинаца.
  • Алексини (1 к., Св. Арханђео), дошли око 1850. г. из Рајинца, пошто су тамо остали без имања.
  • Гавранци (10 к., Св. Ђорђе Алимпије), доселили се кад и Алексини из кумановског села Сушева.
  • Миљини /4 к., Св. Арханђео), дошли су 1878. г. из села Шапранца. Тамо су им Турци запалили кућу.
  • Tрајковићи (1 к., Св. Никола), доселили с у турско доба као чифчије из села Кршевице.
  • Филиповићи (1 к., Св. Арханђео), име добили по Филипу који је дошао 1915. г. на женину кућу из Билинца.
  • Младеновићи (1 к) и Рашићи (1 к), дошли су 1924. г. на купљено земљиште из Жбевца. Славе Св. Николу.
  • Пешићи (2 к., Св. Никола), досељени 1924. г. из Клиновца. Овде живе на купљеном имању.
  • Крстићи (1 к., Св. Ђорђе), дошли из 1926. г. из Жбевца. Овде живе на купљеном имању.
  • Стојменовићи (1 к., Св. Арханђео), дошли 1926. г. из Клиновца.
  • Ристићи или Овиларски (1 к., Св. Арханђео), дошли 1930. г. из Жбевца, на купљеном имању. Род су са Ристићима у Несалцу.

Родови српског поисламљеног становништва:

  • Ибраимови или Потуровци (5 к), староседеоци. Име Имраимови добили по Ибраиму, сину помухадењеног Филипа. Филип је на ислам прешао пре три појаса. (Филип је у исламу прозван Рамадан - Ибраим - Селман - Лим, ан, данас жив). Филип је примио и фис Тсач, тј. фис коме припадају лучански Арбанаси.
  • Гавранци или Арани (3 к), род су са истоименим православним осларским становницима. Пореклом су из кумановског села Сушева. На ислам прешао предак Анђелко одмах по досељењу. Данас се рачунају у фис Тсач. Начин мењања вере код овог рода је нејасан.

Арбанашки родови:

  • Ајрединци (5 к), од фиса Бериш. Досељени су 1878. г. из Масурице. Даља им је старина у северној Албанији.
  • Деветинци (5 к), од фиса Соп. Досељени као мухаџири из Јабланице у исто време када и Ајрединци. Даљу старину знају у Малесији.
  • Махсутови (1 к), од фиса Бериш. Мухаџири из Масурице. Дисшли су 1878. г.
  • Емин (1 к), дошли су као мухаџири из Јелашнице. Старина им је у Шатри у северној Албанији. Фисову припадност не знају.
  • Исмаилови (1 к), дошли су 1878. г. као мухаџири из Јабланице. Даља старина им је у северној Албанији. Фисову припадност не знају.

Роми:

  • У селу има 5 циганских породица. Сви су скитачи по околним селима. Место сталног боравка немају.


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org. 
  5. ^ "Насеља" књ.33 (др. Јован. Ф. Трифуноски: Кумановско-Прешевска Црна Гора

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]