Пређи на садржај

Попрад (град)

Координате: 49° 03′ 24″ С; 20° 17′ 51″ И / 49.056577° С; 20.297501° И / 49.056577; 20.297501
С Википедије, слободне енциклопедије
Попрад (град)
Poprad

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајПрешовски
ОкругПопрад
РегијаСпиш
Становништво
Становништво
 — 202348.741[1]
 — густина775,30[2] ст./km2
Географске карактеристике
Координате49° 03′ 24″ С; 20° 17′ 51″ И / 49.056577° С; 20.297501° И / 49.056577; 20.297501
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина672 m
Површина63,09[3] km2
Попрад (град) на карти Словачке
Попрад (град)
Попрад (град)
Попрад (град) на карти Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникАнтон Данко (СНС)
Поштански број058 01
Позивни број052
Регистарска ознакаPP
Веб-сајт
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима}

Попрад (слч. Poprad, мађ. Poprád, нем. Deutschendorf) је десети по величини град у Словачкој и други по важности град у Прешовског краја.

Попрад је познат као највиши већи град у Словачкој (око 670 м н. в.), смештен у близини најпознатијих зимских туристичких одредишта на Татрама.

Географија

[уреди | уреди извор]

Попрад је смештен у северном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 340 км југозападно.

Рељеф: Попрад се развио у средишњем делу Татри. Град је смештен у котлини истоимене реке Попрад. Котлина је са севера ограђена Високим Татрама, са југа Ниским Татрама, а са истока Левочким врхима. Надморска висина града је око 670 m, па је Попрад највиши већи град у Словачкој.

Клима: Клима у Попраду је континентална са оштријом цртом због знатне надморске висине и планинске околине.

Воде: Кроз Попрад протиче истоимена река Попрад. Она дели град на два дела.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под овим именом први пут се спомиње 1256. г. као насеље са Немачким живљем. У раздобљу од 1412. г. до 1770. г. град је био део Пољске. После тога је град је био у саставу Угарске. Током овог времена Попрад није био значајан град, већ само један од многих малих градова у околини.

Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. Током Другог светског рата највећи део месног немачког становништва је добровољно напустио град. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Данас Попрад има око 55.000 становника и последњих година број становника једва расте.

Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:

Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
  2. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
  3. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).