Пређи на садржај

Портал:Бициклизам

С Википедије, слободне енциклопедије

Портал Бициклизам

Бициклизам је начин транспорта, рекреације и спорт. Укључује вожњу бицикла, моноцикла и трицикла. Бицикл, најважнија справа у бициклизму, покреће се помоћу педала, са два точка, један иза другог. Као спорт, бициклизам је у надлежности Свјетске бициклистичке уније — UCI, чије је сједиште у Швајцарској.

Бицикл се у Европи појавио у 19. вијеку, а сада их у свијету има преко билион. Бицикл је веома користан за путовање на краћим дионицама, а има и доста бенефиција. Користан је за спортске активности за рекреативце, не загађује околину, лако га је паркирати, а може се возити и по улицама и по бициклистичким стазама.

Изабрани чланак

Гранд тур трке односе се на три главне свјетске професионалне бициклистичке етапне трке: Тур де Франс, Ђиро д’Италија и Вуелта а Еспања.

Све три трке су сличног формата, вишенедељне, са, у задње вријеме, по 21 етапом. Све три трке имају посебан статус у међународној бициклистичкој унији UCI (франц. Union Cycliste International) и доносе највише бодова у UCI ворлд туру. Оне су и једине трке којима је дозвољено да трају дуже од 14 дана.

Тур де Франс је најстарија и најпрестижнија гранд тур трка од све три, најпопуларнија је и најпознатија бициклистичка трка на свијету. Ђиро д'Италија је друга по важности, а 40-их, 50-их и почетком 70-их, била је исте важности као и Тур. У тренутном формату, гранд Тур трке се одржавају по три недеље, са обично по два дана одмора, углавном након прве и након друге недеље. На гранд тур тркама дозвољено је додјељивање четири мајице за класификације, док поред главних, постоје и друге, мање класификације.

Рекордери по броју побједа су Еди Меркс са 11 и Бернар Ино са 10.

Слика недеље


Алберто Контадор (у жутој мајици) и Анди Шлек (у бијелој мајици) на Тур де Франсу 2009.

Теме

Тур де Франс - Ђиро д’Италија - Вуелта а Еспања

  • Етапне трке:

Тирено—Адријатико - Париз—ница - Вуелта а Каталуња - Вуелта ал Паис Баско - Тур де Романди - Тур де Свис - Критеријум ди Дофине

Свјетско пренство у друмској вожњи - Свјетско првенство у вожњи на хронометар

Париз—Рубе - Ронде ван Фландерен - Милано—Санремо - Лијеж—Бастоњ—Лијеж - Ђиро ди Ломбардија

Флеш Валон - Амстел голд рејс - Е3 Бинкбанк - Гент—Вевелгем - Страде Бјанке - Класик Сан Себастијан - Милано—Торино

  • Друго:

UCI ворлд тур - Рекорд на сат времена

Биографија

Ленс Армстронг (енгл. Lance Armstrong; 18. септембар 1971.) је бивши амерички бициклиста и до сада најпознатији у историји бициклизма. Армстронг је рођен као Ленс Едвард Гундерсон у Планоу, у Тексасу, од мајке Линде Гејл и оца Едија Чарлса Гундерсона. Родитељи су му се развели кад је имао две године. Његова мајка се удала следеће године за Терија Кејт Армстронга, који је усвојио Ленса. Ленсов биолошки отац, Еди Гундерсон, умро је 2012.

Армстронг је са 12 година почео да се бави пливањем, у локалном пливачком тиму Плано. Освојио је четврто место на првенству Тексаса, у дисциплини 1.500 метара слободним стилом. Пливање је напустио након годину дана, да би се посветио триатлону и са 13 година је освојио дечји триатлон. 1987—88. Армстронг је био први на ранг листи најбољих триатлонаца до 19 година. Са 16 година је почео каријеру професионалног триатлонца и освојио је национално првенство 1989. и 1990. године. 1992. године, одлучио је да се посвети бициклизму и започео је професионалну каријеру.

2. октобра 1996. Армстронгу је откривен рак тестиса у напредној, трећој фази. Рак је захватио мозак, плућа и абдомен. 3. октобра, Армстронгу је уклоњен тестис, доктори су му давали мале шансе да преживи. Остатак третмана радио је у Индијанаполису. Задњу хемотерапију радио је у децембру 1996. а у фебруару 1997. званично је победио рак и отворио је фондацију Ленс Армстронг, касније Ливестронг. Бициклизму се вратио у јануару 1998. и убрзо израстао у икону бициклизма.

Армстронг је освојио седам узастопних титула на Тур де Франсу, у периоду од 1999. до 2005. године. У почетним годинама доминације водио је борбу са Јаном Улрихом и Марком Пантанијем, а касније са Алехандром Валвердеом, Иваном Басом и Александром Винокуровим. Само једном је разлика између њега и другопласираног била испод четири минута, 2004. Армстронг је каријеру завршио на крају 2005. У септембру 2008. објавио је да се враћа бициклизму наредне године. На првом наступу на Туру након четири године, освојио је треће место. Каријеру је по други пут завршио у јануару 2011.

Армстронг се у већем делу каријере суочавао са оптужбама за допинг, након повратка 2009. изненадно је тестиран 24 пута, од стране разних антидопинг агенција, али није био позитиван. Федерална истрага је почела када је Флојд Ландис признао да се допинговао и оптужио Армстронга и многе друге бивше сувозаче. Истрага је ипак окончана 2012. и против Армстронга није поднета оптужба. Истрагу је спроводила и светска антидопинг агенција, која је уз подршку Ландиса дошла до кључних доказа. Армстронгу су поништени сви резултати од 1999. укључујући и седам тутуле на Тур де Франсу, добио је и доживотну забрану бављења спортом.

Након година порицања, Армстронг је 17. јануара 2013. године, гостујући у емисији код Опре Винфри признао да се допинговао током цијеле каријере, користећи разна средства. Армстронг је 2000. освојио бронзану медаљу у трци на хронометар на Олимпијским играма, Светска антидопинг агенција му је одузела медаљу, али је он није вратио. Армстронг је освојио Светско првенство у друмској вожњи 1998. и Флеш Валон 1996.

Током каријере добио је бројна признања: пет пута награду Вело д’Ор, за најбољег бициклисту, награду Лауреус академије за најбољег спортисту 2003. као и бројне друге награде, које су му одузете након признања да се допинговао.

Садржај

Добри чланци

Догађаји

Остали портали на српској википедији