Пређи на садржај

Ратимир Стојадиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ратимир Стојадиновић
Датум рођења1913.
Место рођењаБеоград
Датум смрти1975.

Ратимир или Ратко Стојадиновић (Београд, 1913 — Београд, 1975) био је вајар.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду 1913. године. [1] Завршио је Правни факултет. Након тога је боравио у Паризу где је студирао уметност.

Током окупацију у Другом светском рату је ухапшен и спроведен у Логор на Бањици.[1] Након ослобођења је радио у атељеу Томе Росандића.[1]

Од 1949. је био сарадник у Државној мајсторској радионици за ликовну уметност. Израђивао је портрете и женске актове. Карастеристичан је по издуженим, продуховљеним статичним или дискретно фиксираним покретима.[1] Аутор је:

Припадао је групи „Простор 8” (1957–1958), са Јованом Солдатовићем, Александром Зарином, Мишом Поповићем, Јованом Кратохвилом, Милошем Сарићем, Олгом Јанчић, Аном Бешлић, који су настојали да докажу многострукост значења скулптуре у оквиру архитектонских целина и градова.[2]

Излагао је на колективним изложбама у земљи и иностранству.

Умро је у Београду.[1] Сахрањен је у Аркадама на Новом гробљу у Београду.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Беговић 1989, стр. 211.
  2. ^ Вуксановић 2015, стр. 61.

Литература

[уреди | уреди извор]