Пређи на садржај

Топи антилопа

С Википедије, слободне енциклопедије

Топи антилопа
Топи антилопа
(Damaliscus lunatus)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
D. lunatus
Биномно име
Damaliscus lunatus
(Burchell, 1824)[1]
Подврсте

D. l. jimela
D. l. korrigum
D. l. lunatus
D. l. tiang
D. l. topi
Могуће:
D. l. superstes

Ареал 5 подврста топи антилопе и врсте бангвеулски сасаби

Топи антилопа (лат. Damaliscus lunatus) је врста сисара из породице шупљорожаца (Bovidae) и рода Damaliscus.

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Подврсте топи антилопе:

  • Топи, D. l. topi (подврста из Источне Африке)
  • Џимела, D. l. jimela (подврста из области Великих језера)
  • Коригум, D. l. korrigum (подврста из Западне Африке)
  • Тианг, D. l. tiang (подврста из Чада и Централноафричке републике)
  • Сасаби, D. l. lunatus (подврста из Јужне Африке)

Могуће подврсте:

  • Бангвеулски сасаби (Damaliscus lunatus superstes) из североисточне Замбије, који је сматран за подврсту топи антилопе је 2003. признат као посебна врста Damaliscus superstes. Међутим, неки аутори га и даље сматрају подврстом топи антилопе.[1]

Према неким ауторима, јужна подврста сасаби (Damaliscus lunatus lunatus) чини посебну врсту Damaliscus lunatus, док северне подврсте чине врсту Damaliscus korrigum.[2][3] У том случају у оквиру северне врсте признају се три подврсте Damaliscus korrigum korrigum (која укључује Damaliscus lunatus korrigum и Damaliscus lunatus tiang), Damaliscus korrigum jimela и Damaliscus korrigum topi.[4]

Подврста џимела
(Damaliscus lunatus jimela)
Подврста сасаби
(Damaliscus lunatus lunatus)

Боја тела северних подврсти топи антилопе је кестењаста, с` изузетком горњих делова ногу и њушке који су црне боје и доњих делова ногу који су окер боје.

Боја тела сасабија јужне подврсте топи антилопе је кестењаста, а њушка је црне боје.

Представници оба пола имају закривљене рогове који имају облик лире.[5] Топи антилопе достижу висину у раменима од 100 до 130 цм, и тежину до 160 кг.[6]

У дивљини топи антилопе достижу старост од 15 година, али је у неким областима просечан животни век значајно краћи због прекомерног лова и уништења станишта.[7]

Понашање

[уреди | уреди извор]

Топи антилопа је биљојед и воли отворене саване. Креће се полако, али бежећи од грабљиваца може да достигне брзину до 70 км на час.[8]

Живи у малим крдима, која се састоје од доминантног мужјака и у просеку осам женки и њихових младунаца. Доминантни мужјак избацује младе мужјаке из крда кад достигну старост од годину дана, док младе женке обично остају у крду. У првим годинама живота, млади мужјаци формирају посебна крда, која напуштају када напуне четири године и тада покушавају да преузму улогу доминантног мужјака у мешовитим крдима. Доминантни мужјаци бране своје крдо од изазивача. Сукоб два мужјака се обично решава тако што мужјаци праве претеће покрете, док се један од њих не повуче. У неким случајевима, долази до озбиљних борби, у којима се користе рогови. Мужјаци који изгубе бивају избачени из крда, и настављају живот сами.

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Ареал топи антилопе обухвата већи број држава. Врста је присутна у ДР Конгу, Замбији, Анголи, Судану, Нигеру, Нигерији, Етиопији, Сомалији, Кенији, Танзанији, Централноафричкој Републици, Чаду, Руанди, Свазиленду, Уганди, Камеруну, Зимбабвеу, Јужноафричкој Републици, Бенину, Боцвани, Буркини Фасо, Гани и Намибији. Врста је можда изумрла у Тогу. Изумрла је у Гамбији, Мауританији, Бурундију, Малију, Сенегалу и Мозамбику. Поново је вештачки уведена у Свазиленду.[9]

Станиште

[уреди | уреди извор]

Станишта врсте су шуме, саване, травна вегетација, екосистеми ниских трава и шумски екосистеми и речни екосистеми.

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Ова врста је наведена као последња брига, јер има широко распрострањење и честа је врста.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Damaliscus lunatus База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ Wilson & Reeder (2005). "Mamal Species of the World."
  3. ^ Damaliscus ITIS
  4. ^ Damaliscus korrigum ITIS
  5. ^ Estes, R. (1991). "The Behavior Guide to African Mammals, Including Hoofed Mammals, Carnivores, Primates." pp. 142–146
  6. ^ Burnie D and Wilson DE (Eds.) (2005). "Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife."
  7. ^ Haltenorth, T (1980). "The Collins Field Guide to the Mammals of African Including Madagascar." pp. 81–82.
  8. ^ Encyclopedia of Life
  9. ^ а б Црвена листа (језик: енглески)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Estes, R.. "The Behavior Guide to African Mammals, Including Hoofed Mammals, Carnivores, Primates." The University of California Press, Los Angeles. 1991. ISBN 9780520080850..
  • Burnie D and Wilson DE (Eds.). "Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife." DK Adult. 2005. ISBN 9780789477644.
  • Haltenorth, T (1980). "The Collins Field Guide to the Mammals of African Including Madagascar." New York, NY: The Stephen Greene Press, Inc.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]