Пређи на садржај

Федерал 3

С Википедије, слободне енциклопедије
Федерал 3
Спортрагби 15
Број тимова226
Држава Француска
Степен5
Виши степенФедерал 2

Федерал 3 (фр. Fédérale 3) је пети ранг клупског рагби 15 такмичења у Француској.[1][2]

О такмичењу

[уреди | уреди извор]

У петој француској лиги, 226 рагби клубова је распоређено у 21 групу, дакле у свакој групи се налази 8 рагби клубова. У овој лиги, клубови имају прилику да се изборе са пласман у виши ранг такмичења, четврту француску лигу.

Француска је троструки вицешампион Света и друга највећа европска рагби сила после Енглеске.

Историја

[уреди | уреди извор]

Листа победника пете француске лиге у рагбију

  • 1926. Атлетик сеинт северин
  • 1927. Авињон сеинт сатурнин
  • 1928. Нац роан
  • 1929. Аусцитијан
  • 1930. Стад ниортас
  • 1931. Ница
  • 1932. Серсл Спортиф лоријен
  • 1933. Олимпик шамбери
  • 1934. Сеинт марселин
  • 1935. Бордо
  • 1936. Грохотес
  • 1937. Авенир валенсијен
  • 1938. Олимпик марсеј
  • 1939. Мазамет
  • 1940-1946. Није се играло због најсмртноснијег рата у људској историји
  • 1947. Порт вендрес
  • 1948. Стад лавеланет
  • 1949. Порт вендрес
  • 1950. Стад бусау
  • 1951. Белегард валсерин
  • 1952. Атлетик Бордо
  • 1953. Перпињан
  • 1954. Тулуз
  • 1955. Квилан
  • 1956. Мојисак
  • 1957. Гујан местрас
  • 1958. Монтрејау
  • 1959. Еспераза
  • 1960. Атлетик Кондом
  • 1961. Фигак
  • 1962. Кастелсарасин
  • 1963. Спортинг апамен
  • 1964. Авенир валнесијен
  • 1965. Авињон сеинт сатурнин
  • 1966. Спортив сарсанон
  • 1967. Атлетик висојис
  • 1968. Авант состон
  • 1969. Савердан
  • 1970. Аргелес
  • 1971. Сеинт ливрад
  • 1972. Ријем
  • 1973. Мугрон
  • 1974. Кастелнедери
  • 1975. Фигек
  • 1976. Монејин
  • 1977. Ле сејн
  • 1978. Олимпик вендрес
  • 1979. Ријемес
  • 1980. Олимпик вивијез
  • 1981. Стразбур
  • 1982. Сорж
  • 1983. Спортиф румили
  • 1984. Лолебер
  • 1985. Сижан
  • 1986. Пејс де екс
  • 1987. Стад елн
  • 1988. Прад
  • 1989. Олимпик флери
  • 1990. Расинг Стразбур
  • 1991. Бајон
  • 1992. Спортив кусакс
  • 1993. Спортив милас
  • 1994. Мезе бесин
  • 1995. Кармакс
  • 1996. Сеинт сипријен
  • 1997. Сурџес
  • 1998. Масикос
  • 1999. Сервијан
  • 2000. Ривесалтес
  • 2001. Спортив бајон
  • 2002. Марсеј провинс
  • 2003. Бизанос
  • 2004. Ланемезан
  • 2005. Стад бажнер
  • 2006. Кастељенос
  • 2007. Ле бужу
  • 2008. Кан манделију
  • 2009. Сеинт севин
  • 2010. Вендрес леспињан
  • 2011. Расинг шалонес
  • 2012. Арчачон
  • 2013. Бергерец
  • 2014. Ауб
  • 2015. Чартрес
  • 2016. Салес
  • 2017. Перижокс дордоњ

Референце

[уреди | уреди извор]